Према мишљењу експерта, годинама је постало јасно да различите економије не могу увек да образују нешто јаче. Као пример је навео Европску централну банку. Наводи да чак и да је то добро место, какво је раније било, не би могли да користе њихова блага. Додао је да оно у шта се претвара еврозона значи да Бугарска не само да не може од тога да добије ништа позитивно, већ значи да ће морати да дели негативне моменте са другима.
„Криза куца на врата и биће слична дужничкој кризи 2012-2013. године. Сви који буду део те уније ће морати да дају новац како би се спасили. Видите да ни Европа није успела. Хтели су да себи припоје немачку и италијанску економију, говорили су да чланство Немачке у еврозони германизује друге економије, а нешто друго се десило“, рекао је он.
Истакао је да је Европа током ових година донекле „осуђена“, постала је као Грчка. У 2006. години у еврозони је државни дуг према БДП-у био око 63-64 одсто (68,6 одсто према подацима „Евростата“). Сада је 91,6 одсто. То је узроковано различитим структурама додатне вредности у економијама, које се налазе у еврозони.
„Када имате културне, језичке, квалификационе и друге разлике, онда се не могу створити монолитне структуре. Сећате се шта се догодило са Чехословачком? (образована је Чехословачка федеративна република 1990-1992. године). Када су одлучили да формирају политички савез, био је договор да ће се сачувати царински савез, централна банка, заједничка граница и заједничка валута. Та заједничка валута се задржала неколико недеља“, истакао је бугарски економиста.
Појаснио је да оно што је описано у уџбеницима као препорука или у теоријама, није имало успеха.