Древни Запотеци саградили су ове објекте пре више од 1.000 година и сматрали их храмом, а били су познати као Лиобаја (Lyobaa), односно "место одмора". Изгледа да се у склопу те мреже ходника и дворана, смештених неких пет до осам метара испод површине, налази и неколико гробница.
Мисионари запечатили улаз
Научници су то подручје скенирали на три начина; радаром, томографијом електричног отпора и сеизмичком томографијом. Затим су обрадили све податке и израдили детаљну карту овог скривеног поџемног храма. Данас се на том месту налази црква коју су изградили мисионари, а улаз у подземни лавиринт скривен је иза олтара.
Чини се да су мисионари при доласку записали податке о древном лавиринту, а затим запечатили улаз у Лиобају. У записима из 1674. доминиканског оца Франциска де Бургоје се налази опис подземног храма у којем се спомињу четири простране, међусобно повезане одаје и више пећина и пролаза дубоко испод земље.
Веровали у подземни свет
Запотеци су веровали у подземни свет, поштовали су више богова, а ритуали су им били јако важни. Стручњаци сматрају да се храм користио до касног 15. века, након чега су овом регијом завладали прво Астеци, а затим Шпанци, пише Сајенс Алерт.
Захваљујући најновијим техникама 3Д снимања, археолози су успели да поново пронађу и мапирају ову древну мрежу пролаза, с тиме да је ово тек прва фаза пројекта Лиобаја.