Амбасадор Русије у Подгорици: Уложили смо у Црну Гору више од Европске уније

То је за Спутњик изјавио амбасадор Русије у Подгорици Владислав Маслењиков поводом наше констатације да његова земља наставља да улаже у Црну Гору и након што је она приступила НАТО.

-Руске инвестиције нису праћене никаквим политичким, економским или идеолошким условима, или условима спровођења неких унутрашњих реформи. У Подгорици јасно оклијевају да кажу да је 2022. године Русија заузела друго место на листи највећих инвеститора у црногорску економију – то је 127,2 милиона евра, или 11 одсто укупног износа страних инвестиција. Године 2021. били смо на првом месту са 192 милиона еура, 2022. године уступили смо прво мјесто Србији, која је у вашу економију уложила 137 милиона евра. У структури руских инвестиција у Црној Гори 2022. године 32 одсто се односи на инвестиције у локалне компаније и банке и 48 одсто - на куповину некретнина. Поређења ради, некретнине такође чине 48 одсто турских, 70 одсто немачких и 77,4 одсто америчких инвестиција у Црној Гори. У међувремену, САД – својих 48 милиона евра инвестиција у вашој земљи 2022. године, у последњих 5 година, више су потрошили на борбу против наводног „руског утицаја“ у Црној Гори – 50 милиона евра. Сигуран сам да ако би за истих 5 година уложили исти износ у црногорску економију, по 10 додатних милиона евра годишње, то би Подгорици донијело много више користи.

Хоћу да нагласим да је у прва 4 мјесеца 2023. године Русија поново највећи инвеститор у црногорску економију са обимом од 42,5 милиона евра. У Русији нема ограничења на капитална улагања у друге земље, приватни инвеститори и приватне компаније сами доносе своје инвестиционе одлуке. Иако су, наравно, они који су прошле године уложили 127 милиона евра – изгледа, најхрабрији предузетници. Многе потенцијалне инвеститоре, наравно, спречава чињеница да се Подгорица придружила рестрикцијама ЕУ, поготово што се Брисел и земље чланице ЕУ у свом санкционом жару понашају непредвидиво. Очигледно је да би без учешћа Црне Горе у санкционим притисцима на Русију било много више инвестиција из наше земље. Јасно је и да тренутна ситуација сасвим одговара Европској унији- ограничавањем могућности економске сарадње са Русијом Подгорица се ставила у директну зависност од „финансијске милости“ Брисела и земаља чланица. А са њихове тачке гледишта, што мање руских инвеститора буде овдје, то је мање конкуренције компанијама из земаља ЕУ и лакше ће им бити да што јефтиније „приграбе“ црногорско тржиште.

Према подацима од половине јула ове године, у Црној Гори се налази 34,3 хиљада руских држављана. Али то је само општа бројка, по њој се не може судити да ли се ради о емигрантима или онима који су се преселили у Црну Гору у вези са релокацијом компанија-послодаваца, не може се рећи ни колики је удио туриста у овој бројки. Подсјетићу да је 2022. године Црну Гору посјетило скоро 170 хиљада руских туриста. То је треће место по количини (8,3 одсто од укупног броја), а друго по броју ноћења (16,4 одсто). Другим рјечима, и без директног ваздушног саобраћаја са Русијом Црну Гору 2022. године посјетило је 50 одсто од рекордног броја руских туриста из 2019. године. Увјерен сам да би, да није Подгорица затворила свој ваздушни простор за руске авиокомпаније, директни летови коначно били настављени, а туриста из Русије било би знатно више. Али и сада у јеку сезоне видим много руских туриста на црногорској обали.

На жељу Руса да посјете ову прелијепу земљу или да живе у њој неко време за сада не утичу проблеми у билатералним односима између Москве и Подгорице. Наши грађани путују у Црну Гору, знајући гостољубив и пријатељски однос црногорског народа према нама. Наравно, могу се појавити неки проблеми, али то су појединачни случајеви. Међутим, у оквир традиционалног гостопримства очигледно се не уклапа одбијање неких банкарских филијала у обављању мјењачких операција за руске грађане.

Што се тиче држављана Украјине, њих има сада у Црној Гори много више него Руса – око 42 хиљаде и постоји разлог да претпоставимо да ће се Украјинци овдје надуго задржати. Треба имати у виду да се сви мушкарци са украјинским пасошима старости од 18 до 65 година фактички овдје крију од регрутације у украјинску војску и не могу се вратити у Украјину у наредних 10 година. Притом у Црној Гори није забиљежен никакав проблем између Украјинаца и Руса који овдје живе. Све у свему, чини се да се украјински досељеници у Црној Гори понашају мирније него у Западној Европи. На пример, према пољским медијима, украјинске избеглице су за новац учествовале у немирима у Француској. Иначе, у овим нередима је коришћено нешто од оружја које су раније западне земље допремиле у Украјину, на то је обраћало пажњу и Министарство иностраних послова Русије.

Апсолутно сте у праву, у Црној Гори има мноштво доказа давне историјске, културне и духовне блискости између народа Русије и Црне Горе. Почев од доба Петра Првог, па веза династија Романових и Петровића, руске емиграције након Октобарске револуције и све до активне билатералне сарадње између Русије и Црне Горе до 2014. године. Ова сјећања брижљиво његују грађани Црне Горе, овдје се одржава много спомен догађаја везаних за то. На примјер, ових дана узећу учешће у неколико догађаја у оквиру Дана династије Романових који ће се традиционално одржати у Никшићу.

Увјерен сам да су вишевјековна историјска, културна и духовна блискост наших народа и наше искрено пријатељство јаки те да никакве пролазне геополитичке прилике неће то промјенити. Знамо да јак ниво подршке Русији у црногорском народу, нарочито у садашњим условима кризе у Украјини – јесте „незгодна“ тема за званичну Подгорицу. Видимо, наравно, и обавезну антируску пропаганду у неким црногорским медијима, као и натовски наратив којим се често служе у јавности многи црногорски политичари – неко из сопствених увјерења, неко из службених обавеза. Узалудно је и напросто контрапродуктивно тврдити да је специјална војна операција Оружаних снага Русије у Украјини била наводно „ничим изазвана и неоснована“ након признања бивше њемачке канцеларке Ангеле Меркел и француског предсједника Франсоа Оланда да су Мински споразуми били неопходни да се Кијеву да предах, да се напумпа оружјем и припреми за сучељавање са Русијом. Односно, да је Запад свијесно претварао Украјину у директну пријетњу Русији.

Пароле које се чују и из Подгорице да се кијевски режим бори за слободу Европе или евроатлантске вриједности у суштини значи признање да НАТО користи Украјину као плаћеника. Црногорски политичари треба да се сјете прије него што понове „Слава Украјини...“ да ово је парола украјиниских помагача фашизма из доба Другог свјетског рата, као и да се сјете антифашистичких коријена Црне Горе.

Видимо и флагрантне покушаје да се ревидира историја руско-црногорских односа, када тврде без устезања да је тобоже Русија увијек историјски била против Црне Горе. Зар тако? И на Берлинском конгресу 1878. године Русија је била против Црне Горе? И 2006. године исто? Узгред речено, управо од оних политичара који су стајали иза придруживања Црне Горе санкцијама према Русији најчешће сам чуо да је у буџету Руског царства све до Октобарске револуције била посебна ставка расхода „Црна Гора“. Рекао бих и да су ови политичари говорили о томе са некаквом носталгијом. Узгред да кажем, и у влади Душка Марковића, и у влади Здравка Кривокапића су ми говорили да никада неће заборавити економски бум у Црној Гори изазван руским инвеститорима 2000-их година.

Међутим, не престајем да се дивим мудрости обичних Црногораца који, скоро па као доктори политикологије, разоткривају ову пропаганду и погледе које је намјестио Запад. Увјерен сам да је спријечити тежњу црногорског народа према истини ван домашаја сваког специјалног представника Стејт департмента за - да назовемо ствари својим именом - пропаганду, као и „охолих“ историчара. Међутим, управо пријатељски, добри односи између народа Русије и Црне Горе који његују вишевјековну блискост, дају наду и шансу за побољшање билатералних односа убудуће.

У Црној Гори се осјећам комфорно, стално осјећам пријатељску, чак и братску подршку и бригу Црногораца. Без обзира на, како се чини, малу територију, ова лијепа земља наставља да задивљује разноликошћу своје природе. А иако сам овдје прилично давно и добро познајем црногорско приморје, Боку Которску, непрекидно настављам да откривам нова интересантна мјеста – чак у Будви и Перасту, да не причам о Сјеверу Црне Горе. Сјевер је свакако скривено благо Црне Горе, има јак туристички потенцијал, посебно у свијетлу „зеленог“ туризма. Од посљедњих личних открића издвојио бих и Пиву, Биоградско језеро, манастире на Скадарском језеру, подручје између Андријевице и Берана.

Ако је то позив да кукам, нећу се одазвати. Појаснићу да Амбасада већ скоро годину дана ради у максимално неповољним приликама које су неосновано створиле за нас црногорске власти. Одлазећа влада земље јесте апсолутни шампион у рушењу руско-црногорских односа, на овом пољу је одрадила више него двије посљедње владе ДПС-а заједно, а које су почеле тај процес. Без обзира на епидемију протјеривања руских дипломата која је задесила земље Запада, смањење броја дипломата на два јесте преседан. Колико нам је познато, у основи цијеле те приче лежи апсолутно апсурдна идеја западних „партнера“ Подгорице да се преко наглог смањења руског дипломатског присуства црногорски народ може да натјера да престане да воли Русију.

Тај подухват се показао као неадекватан и контрпродуктиван – по мојим запажањима, протекле године иста та подршка црногорских грађана о којој смо причали на самом почетку је значајно ојачала. Искрено да кажем, од неких људи који су исказали солидарност са нама у посљедње вријеме нисам то уопште очекивао. И ако посљедњих годину дана умјесто владиних кабинета и дипломатских пријема у Подгорици више посјећујемо догађаје у многим општинама земље, то је боље. Овако боље и из прве руке сазнајемо како живи и како дише Црна Гора. Да би се процијениле перспективе напретка Подгорице у европским интеграцијама, није обавезно да се „иде по журкама“ са амбасадорима земаља ЕУ – информације су буквално пред очима. Такође бавим се Европском унијом скоро четврт вијека – вјерујте, мало се промјенило у томе како замазују очи земљама кандидатима.

Да ли мислите да су изрази „најнапреднији кандидат“, „сљедећи члан ЕУ“ или „треба да се поради на реформама“ измишљене јуче и посебно за Црну Гору? Ово што се заиста промјенило јесте ниво и ригидност захтјева за кандидате. У најмању руку, за западнобалканске кандидате. Према Украјини ће се, очигледно, у ЕУ поново понашати сходно политичкој сврсисходности, какав је био случај са Пољском и већином других земаља које су ушле 2004. године у различитом степену неприпремљености. Иначе, цех ове политичке сврсисходности цијела Европска унија плаћа и дан-данас. Што се тиче црногорског „домаћег задатка“ за улазак у ЕУ, није јасно како се уклапа давање азила корупционарима из Русије или лицима која се терете за наручена убиства са реформама у полицијској области и борби против организованог криминала и корупције.

Реалан проблем за нашу Амбасаду посљедњих годину дана је да наше конзуларно одјељење не може да ради нормално и у пуном капацитету – када имате 34 хиљаде Руса који бораве у Црној Гори и на десетине хиљада туриста. Црногорске власти, међутим, нису дозволиле улазак у земљу новим службеницима конзуларног одјељења.

Што се тиче могућности да се нешто промијени – лопта је сада потпуно на црногорском терену. Питање је да ли у Подгорици разумију да ће ипак бити потребно обновити односе са Русијом прије него што земља уђе у ЕУ.