Вујачић је кроз године стекао статус једног од кључних играча Партизана у дефанзивној линији, али је дошло време за растанак.
„За мене је то био веома тежак тренутак, растанак са друговима. Јер толико тога смо прошли заједно кроз све те године. Партизан је постао моја породица, моја друга кућа. Стекао сам много пријатеља у клубу. Зато ми је све тешко пало. Партизан сам одувек, још као дечак, много волео и сањао сам да играм за њега. Било је време за нове изазове, да направим наредни корак у каријери. Првенство Русије ми није непознато, гледао сам преносе утакмица. Знам да су овде одлични стадиони, јаки тимови“, рекао је Вујачић.
Имао је и доброг ментора пред селидбу у Русију.
„Причао сам са Бибрасом Натхом, он је провео четири године овде и на јако леп начин је говорио о клубу. Рекао ми је да је одлично организован, да је руска лига јака. Мало сам причао са саиграчем из репрезентације Сеадом Хакшабановићем, али он не говори толико добро српски језик. Све препоруке сам добио и од Дарка Јевтића, преко посредника, пошто се не познајемо лично“.
Има Вујачић и искуство играња против руских тимова.
„Играли смо против Сочија у квалификацијама за Лигу конференције. Тада смо остварили велику победу, иако је Сочи на терену био бољи од нас. У Русији је било 1:1, а у Београду 2:2. У продужетку сам зауставио лопту на самој гол линији, а у пенал серији сам дао гол за победу“, закључио је Вујачић.