Сонда „Бепи Коломбо“, која је заједнички пројекат ЕСА и ЈАXА, открила је очаравајуће ауроралне процесе који се догађају на Меркуру, пркосећи оскудној атмосфери те планете најближе Сунцу.
Праћење електрона
У октобру 2021. године мерења су открила убрзане електроне и јоне покретане Меркуровим слабим магнетним пољем, што је резултовало слабим емисијама икс-зрака. То откриће сугерише да би ауроре могле бити универзалне у целом Сунчевом систему.
Астрофизичар Сае Аизава и њен тим са Универзитета у Пизи предводили су истраживање везано за мерења наведене сонде, пружајући директне доказе убрзања електрона и њиховог убацивања на затворене линије магнетског поља на Меркуровој ноћној страни. Истраживање је објављено у часопису „Nature Communications“.
Та опажања откривају да су инјекције електрона и накнадно енергетски зависно струјање, који су сада присутни у целом Сунчевом систему, универзални механизам који ствара ауроре упркос разликама у структури и динамици планетарних магнетосфера, појаснила је Сае Аизава.
Овај јединствени феномен догађа се упркос минималној атмосфери Меркура и слабом магнетном пољу
CC0 / википедија /
Танкој егзосфери Меркура, створеној сунчевим ветром и ударима микрометеороида, недостају карактеристике гаса. Аизавин тим користио је сонду „Бепи Коломбо“ за праћење електрона у близини Меркура, посматрајући доказе убрзања набијених честица дуж линија магнетног поља и њиховог таложења према површини у регијама, у складу с флуоресценцијом икс-зрака.
Изненађење на Марсу и Венери
Овај јединствени феномен догађа се упркос минималној атмосфери Меркура и слабом магнетном пољу.
Ауроре обично захтевају магнетно поље и атмосферу. Код њиховог настајања, набијене честице се убрзавају дуж линија магнетног поља планете до поларних подручја, ослобађајући електромагнетско зрачење. Сунчев ветар је примарни извор тих набијених честица. Јупитерове ауроре покрећу електрони с његовог месеца Ио, док Сатурн и Уран показују ауроре које покреће соларни ветар. Ограничена посматрања планете Нептун спречила су јасан закључак у вези са аурорама на њој.
Очекивало се да на Марсу и Венери неће бити поларне светлости због непостојања глобалних магнетних поља. Међутим, Марс приказује локализоване ауроре проузроковане површинским магнетизмом, а Венера доживљава атмосферске ауроре изазване магнетним пољима Сунца.
Упркос слабом магнетном пољу Меркура и близини Сунца та планета је изненадила научнике властитом поларном светлошћу, пренео је „Сајенс алерт“.