Лекари наводе да топлотни таласи имају велики утицај на физичко и ментално здравље људи, али наглашавају да врућине нису фактор ризика за многе тешке исходе већ доприносећи фактор.
Из београдске Хитне помоћи за Танјуг подсећају да током 24 сата на телефон 194 приме око 1.500 позива - да у дневној смени имају око 130 интервенција, у екстремним случајевима и 180, а у току ноћи највише и 125.
Докторка Ивана Стефановић из Градског завода за хитну медицинску помоћ рекла је да се из тога види да ни ноћ не доноси олакшање.
"Трећина дневних интервенција које обавимо су позиви са јавних места, од тога, ако се изузму саобраћајне незгоде, којих је до 10 дневно, све осталао најчешће је последица високих температура. Реч је о колапсима, падовима и другим проблемима везаним за високе температуре...", рекла је Стефановић и подсетила да и неке саобраћајне незгоде могу бити управо резултат нервозе, умора, пада концентрације због врућине.
"Услед високих температура, може доћи до пада концентрације, нервозе, раздражљивости, вруће је, журимо на посао, на пут, нервозни смо, посебно ако смо лоше спавали и ако није била укључена клима, али и ако јесте, осећамо се уморно", рекла је докторка.
Стефановић указује да је срце у таквим случајевима оптерећено, али и да је суштина свих наших проблема у томе што не схватамо да треба да се одморимо.
"Наше срце је оптерећено, мора да рашири крвне судове на периферији да би се ослободило топлоте, када уђете у климатизоване системе мора да их сузи, када више пута дневно то радимо, кући дођете јако уморни и тај умор је зато што је срце радило под појачаним напором", рекла је она.
Она је упозорила да људи често уместо да се одмарају крену да се форсирају, иду у теретану, на базен.
"Дођите себи, опустите се одспавајте мало, на томе би вам срце било захвално, а не одмах хоћу ....суштина са високим температурама је у одмору", рекла је Стефановић.
Психијатар Марија Дабетић додаје да управо сан који је услед врућина испрекидан доводи до умора, мање продуктивности, поремећаја расположења.
Дабетић каже да код пацијената са менталним проблемима постоје декомпензације, али је нагласила да се ипак екстремне врућине, како се може прочитати, не могу довести у директну лиенеарну везу са самоубиствима.
"Када тако гледамо у ризику су они који већ у историји болести имају повећан ризик, покушај самоубиства или идеје о суициду", навела је она.