1 / 14
Позитивну енергију и лепоту жубора воде познају и признају све културе и религије, па су фонтане најпопуларнија обележја градова, од њиховог настанка до данас
© Sputnik / Лола Ђорђевић
2 / 14
Фонтана Рибар смештена на главној рондели парка Велики Калемегдан, рад је истакнутог вајара Симеона Роксандића
© Sputnik / Лола Ђорђевић
3 / 14
Теразијска чесма, испред Хотела “Москва”, на Теразијама
© Sputnik / Лола Ђорђевић
4 / 14
Фонтана на данашњем тргу Николе Пашића изграђена је 1959.године и дело је архитекте Хранислав Стојановића
© Sputnik / Лола Ђорђевић
5 / 14
Фонтана код Техничког факултета у Рузвелтовој улици
© Sputnik / Лола Ђорђевић
6 / 14
Фонтана“ Жена са шкољком” смештена је у центру Безистана, у пролазу који спаја Теразије са Тргом Николе Пашића
© Sputnik / Лола Ђорђевић
7 / 14
Фонтана испред Културног центра Београда
© Sputnik / Лола Ђорђевић
8 / 14
Фонтана у Кнез Михајловој
© Sputnik / Лола Ђорђевић
9 / 14
Предности водоскока, пенушавих гејзира и других водених облика које формирају млазнице је у томе што пружају низ могућности за комбиновање
© Sputnik / Лола Ђорђевић
10 / 14
Теслина фонтана ја за разлику од других београдских фонтана захтевнија за одржавање због стаклених зидова који је окружују , али и због тога што је сама турбина мало другачија него друге турбине
© Sputnik / Лола Ђорђевић
11 / 14
Никола Тесла је чак осам година радио на нацртима фонтане, која је у тадашње време представљала чудо технике, да би је као патент пријавио 1913. године. Век касније, 2007. године, постављена је фонтана направљена по Теслиној замисли
© Sputnik / Лола Ђорђевић
12 / 14
Скулптура „Девојка са крчагом” је део омиљене фонтане Београђана у источном делу Пионирског парка
© Sputnik / Лола Ђорђевић
13 / 14
Фонтана између Старог и Новог двора
© Sputnik / Лола Ђорђевић
14 / 14
Музичка фонтана на Славији поред визуелног и светлостног пружа и музички доживљај. Ова фонтана, која спада међу највеће у југоисточној Европи, свечано је пуштена у рад 2017. године.
© Sputnik / Лола Ђорђевић