Према последњим истраживањима јавног мњења, Народна партија ће добити највише гласова, али највероватније неће моћи да обезбеди већину у парламенту, па ће им бити потребна подршка десничарске партије Вокс, чији је лидер Сантјаго Абаскал.
То би значило да би десница први пут у последњих 50 година, односно од смрти генерала Франка 1975. године, била део шпанске владе, наводи Ројтерс.
Са друге стране, ако је Вокс потенцијални савезник Феиха, онда би за социјалисте то био савез са „Уједини се“ (Сумар) министарке рада Јоланде Диаз, који чини 15 левичарских група.
Педро Санчез гласа на парламентарним изборима у Шпанији.
© AP Photo / Emilio Morenatti
Последње анкете јавног мњења објављене у Шпанији показују да Народна партија има 33 до 36 одсто гласова, а социјалисти испод 29 процената. Вокс и Сумар готово да су изједначени на 12,5-13,5 процената.
Влада Народне партије и Вокса би значила да се још једна чланица ЕУ померила удесно, што је тренд недавно уочен у Шведској, Финској и Италији. Две главне шпанске левичарске странке су проевропски оријентисане, а што се тиче деснице, Народна партија је, такође, за ЕУ, али Вокс није.
Санчез је расписао превремене изборе дан након што су његова партија и њен мали коалициони партнер са крајње левице „Уједињени можемо“ изгубили на локалним и регионалним изборима 28. маја.
Пре тога, Санчез је био наговестио да би избори могли бити одржани у децембру. Међутим, након мајског пораза, рекао је да је поштено да Шпанци без одлагања треба да одлуче о политичкој будућности земље.
После 28. маја, Народна странка је на локалним и регионалним изборима изашла као странка са највећим бројем гласова, што јој је дало право да преузме власт у свим градовима осим у неколицини и једном или два региона.
Шпанци у Мадриду испред бирачког места.
© AP Photo / Manu Fernandez
Избори се одржавају у тренутку када Шпанија председава ЕУ по принципу ротације. Шпанци бирају посланике за доњи дом парламента који има 350 места, као и 208 од 265 сенатора у горњем дому парламента.
За доњи дом парламента гласачи бирају странку, а не конкретног кандидата, док у горњем дому могу изабрати највише три регионална сенатора. Прогнозе на основу излазних анкета биће објављене неколико минута након затварања бирачких места у 20 часова.
По шпанском закону дозвољено је највише три недеље да се формално конституише парламент. Владајући монарх, краљ Фелипе VI онда почиње да се састаје са партијским лидерима, који предлажу кандидата за премијера.
Током првог парламентарног гласања за формирање владе потребна је апсолутна већина, а ако не буде испуњена, током другог гласања, које се одржава највише 48 сати касније, довољна је проста већина.
Нови избори се расписују, ако после највише два месеца након првог парламентарног гласања, уколико ниједан кандидат не успе да добије подршку парламентарне већине.