Кључне тезе из говора руског економисте у СБ УН:
1. О важности руског дела житног посла:
Хазин је рекао да ће „споразум са Русијом имати много већи утицај на цене на тржиштима хране и на хуманитарну компоненту од украјинског дела споразума, па би требало да има важније место у дискусији“.
2. О улози украјинског дела споразума о житу:
Највећи део украјинског извоза чине кукуруз и јечам, који се „не извозе у најсиромашнијим земљама и не користе се у њиховом прехрамбеном програму“. Док је споразум о житу био на снази, само око 3 одсто украјинског жита је стигло до најсиромашнијих земаља. Украјина је извезла морем око 30 милиона тона житарица – то се може поредити са обимом њеног извоза другим каналима.
О улози Русије на светским тржиштима житарица:
Према његовим речима, на Русију отпада око трећине (око 60 милиона тона) светског извоза житарица (160-180 милиона тона), али због санкција услови за производњу жита за извоз постају неисплативи.
О санкцијама:
Формално, и САД и УН су више пута изјављивале да храна не потпада под санкције, истакао је економиста. Према Хазиновој прогнози, овај прекид сарадње „неминовно ће изазвати веома озбиљне проблеме и веома јаку несташицу жита на светским тржиштима у интервалу од 1-2 године“.