То се не среће често: Храм великог руског светитеља рађа се у Републици Српској - уз посебну молитву

Изградњу светиње иницирао је народ, а владика зворничко - тузлански Фотије дао благослов да храм буде посвећен светитељу који за руски народ има огроман значај.

Темељи су већ освештани, а храм ће бити изграђен од дрвета, у посебном, српско - руском стилу.

На нашим просторима само је још једна црква посвећена Светом Сегеју Радоњешком, у манастру Микулићи под Румијом, код Бара.

Свештеник Мићо Бабић за Спутњик каже да Свети Сергеј у Републици Српској по лепоти неће заостајати за оним румијским. Налазиће се на платоу излетишта Мекота у општини Осмаци, које окупља велики број деце и излетника у прелепој природи. Биће то црквица из руске бајке, окружена четинарима, биће посебна, пре свега због онога коме је намењена.

„Посебан је доживљај, прво што се ради о цркви посвећеној тако великом светитељу, као што се каже, оно што је Свети Сава био за нас Србе, то је Свети Сергеј за руски народ. Да не причам о томе што ће храм бити изграђен од дрвета, у српско – руском стилу, што је такође реткост за ове просторе. Имамо неколико цркви брвнара, али овде не. То ће бити један посебан духовни и црквени амбијент који се не среће често. Биће то дивно искуство и за нас свештенике и за народ који ће долазити“, каже протонамесник Мићо Бабић.

Овај свештеник објашњава да сам храм припада парохији осмачкој, тако да ће у њему служити свештеник из Осмака неколико пута током године.

„Наравно и на сам празник Светог Сергеја Радоњешког потрудићемо се да направимо велики сабор како би дошли људи са свих страна, на тај дан заједно са нама да се моле Богу и Светоме Сергеју“, каже отац Мићо.

Свети Сергеј живео је у 14. веку, а како је јачало православље у Русији, тако је и јачао култ овог светитеља међу народом.

Са својих 10 година млади Вартоломеј, то му је било световно име, се научио писмености у црквено-школској општини, заједно са својом браћом Стефаном Петром.

Око 1328. године због сиромаштва Вартоломеј је био приморан да се пресели у град Радоњеш. Након смрти родитеља, одлази у Хотково-Покровски манастир, где је већ био његов брат Стефан. Ту су се предали строгом посту и подвижништву.

Недалеко од манастира изградили су испоснице, где је касније изграђена мала дрвена црква у част Свете Тројице, на месту где се данас налази катедрала и црква Свете Тројице. Ту Вартоломеј прима монашки чин под именом Сергеј.

Манастир Свете Тројице, најважнији руски православни манастир, лавра, духовни центар Руске православне цркве, основан је 1345. године.

„Својим животом, док је био монах, сведочио је управо оно што је Свети Сава код нас, у тешко, незгодно време за руски народ, он је био тај који је мирио завађене кнезове, као што је Свети Сава мирио браћу. Он је био тај који је својим животом, својим примером подучавао друге монахе, због којих су други људи желели да долазе у манастире које је оснивао. Врло скромни манастири, касније су прерасли у лавру коју данас имамо, где почивају његове мошти. Његов живот на земљи био је сведочанство људима, како изгледају свети, није ни чудо што су се око њега окупили, што га сматрају за тако великог светитеља“.

Наш саговорник, али и сви који учествују у подизању црквице посвећене једном од највећих православних светитеља имају и једну посебну молитву за Светог Сергеја, надају се да ће у овај делић света једног дана стићи и делић његових моштију. Била би то величанствена ствар, на том месту.

„Ми ћемо се трудити, ако то буде благослов, ако са нашим владиком Фотијем успемо то да измолимо од руске цркве и саме Тројице – Сергејеве лавре, да добијемо такав благослов, били би веома радосни. Ако не, имаћемо иконе посвећене Светом Сергеју, већ сада имамо једну, прелепо урађену. Трудићемо се да у храму имамо што више светиња из саме Русије“, каже овај свештеник.

Због структуре храма, који ће бити урађен у дрвету, црква неће имати класичан иконопис, већ седам великих икона са ликом Господа Исуса Христа, Пресвете Богородице, Светог Сергеја Радоњешког, Светог Саве, Јована Крститеља, Светог Николе и Свете Петке. Иконе ће бити окачене на дрвене греде.

На крају разговора за Спутњик отац Мићо Бабић истиче да ће црквица бити изграђена искључиво новцем приложника.

„Храм је и скромних димензија 7 пута 5 метара, из разлога што овде нема много становника, људи који гравитирају овом крају, тако да ће бити скромно. Досадашње радове, изградњу темеља су финансирали верници овог места и људи добре воље, општина Осмаци је дала свој допринос, а видевши то што смо започели, јавили су се ктитори, двојица људи родом из овог краја, који су изразили жељу, а владика благословио, да до краја финансирају изградњу храма“.