Опасна и ретка инфекција је први пут у САД идентификована у држави Њујорк 2016. године, а истраживачке лабораторије су касније откриле да је гљива присутна у тој земљи барем од 2013. године, пише АП.
Стопа смртности је процењена на 30 до 60 одсто, а посебан ризик представља по људе који већ имају озбиљне здравствене проблеме.
Прошле године, највише случајева је пронађено у Невади и Калифорнији, али гљивична инфекција је идентификована код пацијената у 29 савезних држава. Једна од теорија за изненадну експлозију ове гљивичне инфекције оптужује климатске промене. тврди америчка агенција.
„Људи и други сисари имају топлију телесну температуру него што то већина гљивичних инфекција може да толерише, тако да су историјски били заштићени од већине инфекције.Међутим, растуће температуре могу да омогуће гљивицама да развију толеранцију на топлије средине, што временом може да доведе до тога да људи изгубе отпорност. Неки истраживачки сматрају да се то већ дешава са инфекцијом кандида аурис“, наводи АП.
Према наводима те агенције, патоген се спонтано појавио пре 14 година на три континента, у Венецуели, Индији и Јужној Африци.
Стручњак за гљивичне болести Артуро Казадевал, микробиолог, имунолог и професор на Универзитету Џонс Хопкинс, рекао је да је ово збуњујуће, јер су климе на овим местима прилично различите.
„Имамо огромну заштиту од гљивица због наше телесне температуре. Међутим, ако свет постане топлији и гљивице почну да се прилагођавају вишим температурама, неке ће достићи оно што ја зовем температурна баријера“, рекао је Казадевал.
У САД је прошле године било 2.377 потврђених клиничких случајева, што је повећање од преко 1.200 одсто од 2017. године, али кандида аурис постаје глобални проблем, пише АП.
У Европи је прошлогодишње истраживање показало да се број случајева скоро удвостручио између 2020. и 2021. године.
Стручњаци напомињу да, иако су скрининг и надзор инфекције побољшани, број случајева који вртоглаво расте одражава истински пораст.
Луис Остроцки, професор Медицинске школе на Утхелт Хјустон, сматра да је кандида аурис „нека врста сценарија из ноћне море“.
„Потенцијално је отпорна на више лекова, а има способност да се веома ефикасно шири у здравственим установама. Никада нисмо имали овакав патоген када је реч о гљивичним инфекцијама“, рекао је он.
Могуће је да је гљивица увек била међу микроорганизмима који живе у људском телу, али пошто није изазивала инфекцију, нико је није истраживао све док недавно није почела да доводи до здравствених проблема.
Стручњаци упозоравају да та гљивица представља озбиљну претњу по људско здравље, као и да су најизложенији ризику имунокомпромитовани пацијенти у болницама, али и људи у старачким домовима.
Кандида аурис није само изазовна само за лечење, већ ју је тешко и дијагностиковати, а многи клиничари и даље нису свесни да постоји, наводи АП.