Пољска се као пузавица обавија око англосаксонског става и војно и економски, многе фирме дошле су са Запада у Пољску како би направиле експанзију на руско тржиште, објашњава уредник портала „Факти“ Ђуро Билбија.
„Одлука да ли ће „лублинска пушка“ да пуца доноси се у Вашингтону, а не у Варшави. С друге стране, у Русији јача струја која је за то да се заврти скала ескалације претњи употребе ратом, пре свега, тактичким нуклеарним оружјем. Процене руских стручњака су да САД неће ући у нуклеарни рат са Русијом ни за целу Европу. Рат у Украјини је рат за америчку хегемонију, то је последњи покушај да Америка баци Русију на колена, и да остану САД и Кина „један на један““, нагласио је Билбија.
Пољски војни нуклеус
Он сматра да НАТО неће имати рачуницу да постане део украјинског сукоба. Због тога Пољска може да покуша да својим војним нуклеусом „ЛИТПОЛУКРБРИГ“, са три батаљона који чине 4500 људи, у форми мировних снага да запоседне територију западне Украјине или њеног значајног дела и да то присаједине Пољској, односно, да постане део невидљиве некадашње Лублинске уније тј. Лублинског троугла. То је још 1569. године, објашњава Билбија, било државно обједињење Пољске и Велике кнежевине литванске.
Према његовим речима, та јединица треба да запоседне бар три области на западу Украјине, а симболично, њена команда је у Лублину. Билбија наглашава да се литванска бригада налази на „Сувалском коридору“ на североистоку Пољске, између Белорусије и Калињинградске области Русије.
„Пољаци оживљавају своје претензије, на то је упозорио и Владимир Путин али је и нагласио да су то историјске руске територије, бивше руске губерније. Стаљина када су својевремено питали да ли је Лавов руски град, рекао је да није, али да Варшава јесте. Данас је Лавов русофобски град око којег се прави веома опасно чвориште“, рекао је Билбија.
Западна Украјина посебна држава?
Однос Пољске и Совјетског Савеза односно Русије, професор Факултета за дипломатију и безбедност др Бранко Надовеза описује као нонсенс без преседана. Толика мржња Пољака према Русима је, према његовом мишљењу неоснована, јер за Пољаке, историјски гледано, нико није учинио више од Руса. У коначној подели након Другог светског рата и пораза нацизма и фашизма и Париске мировне конференције 1946, Пољска је невероватно добро прошла изгубивши минималне територије на истоку у корист Совјетског савеза, добивши на западу немачке територије, а самим тим и излаз на море.
„Због границе са Русијом, Запад је вештачки „напумпавао“ Пољску али сам уверен да Варшава неће повући самостално ни један једини потез. Неколико сценарија је у игри, а један од њих је да и да западни део Украјине постане посебна држава или да се припоји Пољској, Мађарској, Румунији. Ипак, за сада важи хелсиншки принцип који гарантује неповредивост граница,“ наглашава професор Надовеза.
Америка никада неће ући у нуклеарни рат
Уколико Пољска реши да нападне Белорусију, Путин је, подсећа Билбија, већ рекао да ће то аутоматски бити напад на Русију. С друге стране, напад на једну чланицу НАТО није напад на све као што многи тумаче члан 5. Северноатлантске алијансе.
„Уколико дође до тог сукоба, па чак и ако Русија удари са тактичким нуклеарним оружјем по Пољској, Америка никада неће ући у нуклеарни рат. Скоро половина пољских територија су немачке територије и питање је колико ће Немачка издржати да буде амерички вазал или англосаксонски сателит. Чим Немачка почне да игра своју самосталну игру, она ће одмах да се окрене бољим односима са Русијом“, рекао је Билбија.
„Велика Пољска“, америчко-британско-ватикански пројекат
Иако би парламентарни избори у Пољској требало да буду одржани ове јесени, постоји и сценарио да ће владајући трио „умарширати“ на запад Украјине како би земљу увукли у рат и одложили изборе за које претпостављају да можда неће проћи како би они желели. Билбија каже да не треба да заборавимо да је садашња власт веома подобна за Британце који контролишу и пољску и украјинску обавештајну службу, док Американци имају надлежност над украјинском и пољском војском. Професор Надовеза поткрепљује ове Билбијине речи историјским чињеницама - Пољаци се враћају својим историјским плановима уз помоћ великих сила.
„План првог председника Пољске генерала Јозефа Пилсудског који је желео да буде на челу конфедерације или интермаријум до Црног и Јадранског мора није само његов, већ је то био америчко-британско-ватикански пројекат“, рекао је Надовеза.
Он каже да су за решавање украјинског питања кључни амерички председнички избори. Додаје да не очекује сукоб САД и Кине, јер Пекинг прижељкује расподелу привредне моћи. Ситуација га данасу Украјини подсећа на Босну и Херцеговину када се само после бројних неуспелих покушаја појавио Дејтонски споразум са којим нико није задовољан али који ипак функционише.