Велико откриће у Србији – изронио огроман древни брод /фото, видео/

Глодар 5, како у интерној комуникацији радници копа зову џиновски багер, закачио је приликом рада на дубини од осам метара остатке непознатог објекта прављеног од правилно ређаних дасака.

Након што је техничар на багеру обавестио дежурног рударско инжењера, точак багера је заустављен и позвани су археолози из археолошког парка Виминацијум.

Упркос 38 степен, колико је у 12 часова било тог дана, археолози Саша Реџић, Немања Мрђић, Младен Јовичић, Петар Којадиновић и Кристина Живковић су се недуго потом нашли на лицу места и одмах претпоставили да се највероватније ради о остацима древног насуканог брода.

Поучени искуством ископавања древних бродова из марта 2020. године, када су на истом копу свега два километра западно од новог налаза нађени остаци више пловила - брода, моноксила и чамца из периода од 1. века пре нове ере па све до 17. века нове ере, археолози су одмах установили да багер копа слојеве древног корита - рукавца Дунава, тзв. Дунавца. Река је у прошлости више пута меандрирала и мењала свој ток.

Свега 300 метара јужно од те локације, Дунавац је све до средине претходног века текао својим током, не би ли онда био прекинут изградњом термоелектране у Костолцу и прокопавањем новог корита Млаве, након чега је постао мртваја.

Моћни призор на профилу копа, од преко 20 метара слојева шљунка, песка и муља сведоче о занимљивој геолошкој историји овог краја. Током претходних година ови слојеви изнедрили су и више налаза сидра прављених од кованог гвожђа, који су остали иза древних пловила.

Након што су обављенене припремне радње, наредног јутра започета су археолошка ископавања брода. Уклањани су слојеви песка и муља којим је брод био затрпан након што је вероватно потонуо на дно реке.

Дрвене даске и греде биле су и даље влажне, као и песак изнад брода, а на тај начин се и брод тако добро очувао упркос протеклим вековима, каже директор Археолошког парка Миомир Кораћ.

Ипак, велику опасност представљало је јако сунце које је претило да пребрзо исуши брод, те су чланови конзерваторске екипе Драгана Гавриловић, Кристина Поњавић и Михаило Мандрапа освежавали све време водом дрвене даске.

Радило се интензивно, пошто се локација налази на правцу рада великих машина, а да се не угрози функционисање система копа.

Након два дана рада остаци добро очуване олупине брода су у потпуности ископани, а потом и до детаља документовани по правилима археолошке науке.

Установљено је, према Кораћевим речима, да је брод очуван у дужини од 13 метара, а да је његова ширина износила 3.5 метра.

Преживела је крма са средишњим делом брода док је прамац оштећен радом багера, те се може претпоставити да је брод био дугачак и преко 20 метара.

Имао је имао равно дно и бочне стране, које су очуване само делимично. Дно брода је прављено од равних дасака различитих дужина, ширине до 20-30 центиметара.

Спојеви дасака су испуњавани органском материјом и фиксирани српастим спојницама од гвожђа, укуцаваним у даске на размацима од два-три центиметра. Учвршћивање везе бокова и дна брода извршено је паровима попречних ребара од грубо притесаних рачвастих грана и греда.

Дно брода се налазило на слоју шљунка, где су присутне и љуштуре речних шкољки и пужева, и овај слој по свој прилици представља дно воденог тока на који је пловило потонуло. Сам брод је прекрио слој глине и тресета.

Највероватније се ради, каже Кораћ, о остацима барже којом је терет превожен Дунавом.

Покретан је веслима, а у погодним ситуацијама брод је могао користити и ветар за кретање, уз употребу помоћног једра.

Остаци брода тренутно су заштићени и у току су припреме за његово премештање у будући простор немењен ископаним древним бродовима који се гради у склопу Археолошког парка Виминацијум.

Заједно са претходно нађеним бродовима, представљаће у будућности јединствену атракцију у нашој земљи која ће сведочити о вишемиленијумској интензивној пловидби на Дунаву.

„Брод има елементе који подсећају на римски. Можда је раноримски, касноантички, рановизантијски, али највише конструктивно подсећа на бродове које су код нас коришћене од 11. до 17. века. Користиле су их све зараћене стране на Дунаву. По општим димензијама брод се уклапа у димензије римских бродова. Такви бродови су посведочени и на Трајаном стубу у Риму који описује Трајанове ратове са Дачанима почетком 2. века. На првим сценама на стубу је приказан управо долазак Римљана на Дунав и приказана је и римска флота. Централно место за груписање римских легија и бродова је био Виминацијум. Иначе на простору Мезије односно Илирика регрутовале су се најелитније римске трупе. Оне ће од средине 3. века дати чак 18 римских императора управо са ове територије“, објашњава Миомир Кораћ.

Познато је да је на Виминацијуму била стационирана једна од најважнијих лука на Дунаву такозвана „Viminacium classis flavia“. Флота у Виминацијуму је потврђена у спису „Notitia dignitatum“ или Војно административном регистру који потиче из 4. века.

У наредним данима предстоји израда челичне конструкције са којом ће брод у целини бити пренет у Археолошки парк Виминацијум на даљу конзервацију и касније презентацију.

„Са бродовима који су до сада нађени на Вимацијуму стајемо у ред са највећим музејима за бродове у Немачкој и Француској. Биће то музеј јединствен на овим просторима“, наглашава Кораћ.