Прошлонедељне олује, међу којима су и оне које су добиле назив суперћелијске, на какве нисмо навикли, засигурно ће најдуже памтити становници Јужнобачког округа. Само на подручју општине Бачка Паланка оштећено је више од 4.000 објеката. Са неких је цреп летео и по два пута. Нови је тешко наћи, мајсторе да га поставе још теже, жале се мештани.
Потражња тражња за црепом
„Из руку отимали један другоме цреп. Свакоме треба, а нема црепа. Та стара производња се, ја мислим, не ради сада“, каже Радислав Радановић из Бачке Паланке.
Карољ Секереш, који ради на стоваришту у Новом Саду, наводи да су се највише тражили жљебњаци и стари типови црепа.
„Затечени смо стањем као и сви, располагали смо с доста великим лагером, али нисмо очекивали толики удар, као што је био. Толика потражња је била, људи су стајали у редовима, по пола сата се чекало“, додаје Секереш.
Тражња за црепом повећана је четири до пет пута не само код нас већ и у Словенији, Хрватској и Босни и Херцеговини, кажу произвођачи. Тврде и да лако могу да повећају производњу, чак и старијих модела црепа.
„Потражња је тренутно фокусирана на класичне црепове малих формата, јер су они најдуже присутни на крововима наше државе. Појединачно има потребе за бибер-црепом у пределима где су страдали старији објекти, као што је, нажалост, и Петроварадинска тврђава“, истиче Мајда Петковић из групација за грађевинарство Привредне коморе Србије.
Да ли ће бити поскупљења
Мирослав Гајић из предузећа „Тоза Марковић Кикинда“ наглашава да су се договорили са њиховим купцима да се цене не дижу, тј. да цена остане као што је била и до сада.
„Да изађемо у сусрет грађанима, да нико не профитира на овој несрећи и муци. А ми смо као 'Тоза Марковић' спремни да се одрекнемо дела профита и да смањимо извоз, који је 65 посто од укупне производње црепа, да би могли да дођу до црепа наши грађани, где је критично“, поручује Гајић.
Ипак, тренутно је готово немогуће купити цреп на стовариштима. Влада Војводине издвојила је 75 милиона динара управо за помоћ домаћинствима да набаве цреп преко робних резерви. До новца се без пописа не може.
„Ми смо у Влади формирали Штаб за ванредне ситуације на чијем је челу је премијерка и управо тај штаб ће прихватати попис како у овој, тако и у другим општинама где је било штете и од поплава и од других непогода. Тако ћемо решавати проблеме и онда ће општине добијати новац који ће делом моћи да трансферишу грађанима који су имали штете на кућама“, објашњава Горан Весић, министар грађевинарства и инфраструктуре.
Он додаје и да ће Влада интервентно помоћи Бачкој Паланци да санира штету на школама, вртићима, јавним установама.
У појединим градовима, попут Краљева, штета и тражња за црепом проузрокована невременом је већа него у време земљотреса. Већа тражња обично значи и више цене, али остаје да држимо за реч произвођаче који обећавају да промена неће бити, пише РТС.