Сви се слажу да је штета велика, али да су непогоде биле локалног карактера, па је тако било ситуација да су на само 200 метара размака две парцеле прошле драстично различито – једну урагански ветар није ни окрзнуо, а на другој је штета била тотална. Евидентно је да је Војводина највише страдала.
Биће довољно хране
Агроекономиста Милан Простран напомиње да посао на процени штете обично траје месец дана и да треба сачекати званичне податке, али и напомиње да година није завршена, да је до краја јесење бербе и жетве остало још три месеца. Шта ће се дешавати у том периоду нико жив не зна, каже он за Спутњик.
„Али дефинитивно неће бити угрожен национални биланс хране. Имаћемо, вероватно, мање за извоз, а на крају то је увек најбитније. Важан је извоз, али је најважније да ви не морате да гледате хоће ли вам неко уделити по вишој или мањој цени, или ћете куповати за злато, или за новце“, каже овај агроекономиста.
То ће, по његовом мишљењу, утицати на известан раст цена и на то да не дође до планираног пада инфлације, али ипак сматра да није у питању толики раст цена који ће узнемирити потрошаче који већ неко време плаћају виоску цену воћа и поврћа. Управо потрошачи су, на крају, кочничари цена, јер оно што не могу да купе неће ни купити, каже Простран.
Он мисли да ће, када је реч о основним прехрамбеним производима, пре свега доћи до раста цене жита, па можда чак и уљарица, док воће и поврће већ има незабележено високу цену за потрошача, а најнижу код примарног произвођача. Читаво пролеће све до данас тај типичан сезонски карактер цена у трговинама и на пијацама није дошао до изражаја, констатује наш саговорник.
Сузперћелијска олуја је највише наштетила пољопривреди Војводине
© Фото : meteoromania.ro/Printscreen
Тешка година за воћаре и без олује
Професор на катедри за воћарство Пољопривредног факултета у Новом Саду, др Зоран Кесеровић сматра да је ово иначе тешка година за воћаре од раног пролећа јер су се смењивале велике кише, а потом суша. Налети суперћелијског облака какав се код нас први пут појавио пре пет година донели су доста индиректне и директне штете.
„Директна је тамо где није било противградних мрежа и ту имамо доста опалих плодова, поготов код неких сорти крушке, као и код воћних врста које нису обране, какве су шљива, брсесква, али највеће штете су настале рушењем противградних мрежа, тог комплетног система. Највеће су на Фрушкој гори и према последњој евиденцији срушено је око 110 хектара таквог система. Највише је срушено под јабуком. Од 110 хектара 90 је јабука, а 20 крушка. Значи највеће штете су настале код јабуке“, каже он за Спутњик.
Могућ и интервентни увоз
По његовој процени штета у воћарству, не рачунајући и ону у производњи садног материјала је најмања 25 милиона евра. Само за подизање једног противградног система потребно је 35 до 40 хиљада евра по хектару, а где је губитак приноса. При том је мало њих осигурало те засаде, додаје наш саговорник.
„Штете су велике и то ће се одразити на род следеће године, не само ове. После ових олујних ветрова принос воћа ће бити смањен за пет до осам досто, у односу на онај који смо пројектовали можда пре месец дана. Сигурно ће се одразити на повећање цене воћа, једино ако се не интервенише увозом“, оцена је стручњака за воће.
Нема поврћа које није страдало
Његов колега са катедре за повртарство новосадског Пољопривредног факултета, др Жарко Илин каже да су олује у протекле две недеље нанеле велике штете и у производњи поврћа, пре свега у Војводини, али и у западној, јужној и југоисточној Србији.
„Страдала је већина повртарских врста. Од црног лука, празилука, паприке, парадајза, краставца за свежу потрошњу, краставца корнишона за потребе прерађивачке индустрије, купуса, карфиола, броколе, кинеског купуса, затим коренастих врста - шаргарепе, першуна, паштрнака, целера. Изузетно су велике штете на усевима кромпира, као и кукуруза шећерца који 95 одсто иде за извоз“, каже стручњак за повртарство за Спутњик.
То важи како за поврће гајено у башти, тако и у пластеницима, а посебно су, како напомиње, велике штете поврћа гајеног за пласман на тржишту и за потребе прерађивачке индустрије и крећу се од око 20 одсто до готово 100 посто планираног рода.
Проблем јер може отићи у извоз
„Штете се крећу на нивоу од две до чак седма-осам хиљада евра по хектару у производњи на отвореном пољу, док су те штете у заштићеном пристору много веће у зависности да ли је страдала само фолија, или и носећа конструкција пластеника,“ каже Илин. Томе треба додати и штету у случају да су страдали усеви.
Он напомиње да је мало повртарских врста чија производња може поново да се заснује током августа, септембра, октобра, оценивши да би држава требало да помогне произвођаче како се ти губици не би протезали и на наредне године.
„Понуда ће бити сигурно смањена, што ће онда сигурно проузроковати раст цена, али није само проблем у смањеној понуди на тржишту него ће бити проблем што би значајне количине могле да оду у извоз, што значи да би понуда по два основа могла да буде смањена“, оцена је нашег саговорника.
Род кукуруза који је полегао биће десеткован
© Tanjug / JAROSLAV PAP
Јулска киша злата вредна
Стручњак за кукуруз на новосадском Институту за ратарство и повртарство, др Горан Бекавац за Спутњик каже да ће они чија се парцела са кукурузом није нашла на путу олује у Војводини ове године проћи ће добро јер је јулска киша од 30 литара по метру кубном била вредна злата. Тамо пак где је кукуруз поваљан, а то значи где је стабљика полелгла под удглом од 30 степени и мањим у односу на земљу, због чега комбајн не може да подухвати клип, род ће бити десеткован.
„У овом моменту је тешко рећи како ће се све то одразити на принос. Пре 15. августа нема ни говора да можемо имати процене о приносу да ли ће бити овакав, или онакав. Треба барем да прође наливање зрна када ћемо моћи нешто да кажемо“, каже Бекавац. А како ће се то одразити на крају на цену ове берзанске робе која је непредвидива, то такође сада нико не може да каже, истиче овај стручњак за кукуруз.