Као једна од уговорних страна у Енергетској заједници, и Србија треба да учествује у том подухвату тако што ће увећати удео обновљивих извора у потрошњи на 40,7% до краја деценије.
Међутим, треба водити рачуна о томе да се обновљиви извори развијају у подручјима где неће нарушавати природу и локалне заједнице.
С тим на уму, у склопу пројекта, који је покренула међународна организација за заштиту животне средине „The Nature Conseravancy“, истраживачи су мапирали најбоље локације за соларне електране код нас.
Шта их заправо чини најбољим? Чињеница да су одрживе и да испуњавају два критеријума: имају висок потенцијал енергије сунца и минималан негативан утицај на животну средину.
Резултат студије је интерактивна мапа са укупно 100 најповољнијих места у Србији за изградњу соларних електрана са појединачним инсталисаним капацитетом од 10 МW. Аутоматски генерисани резултати прошли су проверу стручњака из области биодиверзитета, пољопривреде, туризма, културног наслеђа, просторног и урбанистичког планирања.
Реализацијом пројеката на мапираним просторима капацитети соларне енергије у нашој земљи порасли би за 1 GW. Још једна добра вест је да би неопходни соларни панели за то могли да се инсталишу на 25 квадратних километара. То је површина која је еквивалентна половини општине Сремски Карловци, једне од најмањих у Србији.
Са 100 одабраних локација могло би да се произведе довољно струје за напајање 200 хиљада, односно 10%, српских домаћинстава, док би годишње уштеде угљеника износиле милион тона, пренео је портал „Клима101“.