Последњи сигнали упозорења за Европу: Аларм звони у Шпанији, Немачкој, Француској… /видео/

Европа је у превирању.

При чему то превирање има перспективу да постане још и хаотичније оствари ли се прогноза Међународног монетарног фонда, на коју је ових дана указао премијер Мађарске Виктор Орбан, да ће већ до краја ове деценије Француска, Велика Британија и Италија изгубити своја места у 10 највећих светских економија, док ће Немачка са четвртог пасти на то, тек 10. место.

„То је реалност“, казао је Орбан, док „Волстрит џорнал“ на овом трагу открива непријатну истину: „Европљани се суочавају са новом економском реалношћу, какву нису искусили деценијама. Они постају сиромашнији“.

Французи, описује амерички лист, „једу мање гушчје паштете и пију мање црног вина. Шпанци штеде на маслиновом уљу. Финце позивају да сауне користе ветровитим данима, кад је енергија мање скупа. Широм Немачке, потрошња меса и млека пала је на најнижи ниво у последње три деценије“; штавише, указује „Волстрит џорнал“, што се меса тиче забележен је пад од чак 8 одсто прошле године у односу на годину пре, а поврх тога „говедину и телетину Немци замењују јефтинијим месом попут пилетине“.

У Бриселу пак, „једном од најбогатијих градова Европе“, описује се даље, „учитељи и медицинске сестре стајали су у реду пре неко вече да из камиона упола цене купе намирнице пред истеком рока трајања“.

Захваљујући томе, говори продавац, његове муштерије могу да једу месо два-три пута недељно, а „Волстрит џорнал“ појасниће и да компаније које се баве препродајом хране из супермаркета којој истиче рок трајања, као и непродате хране из ресторана, ничу широм Западне Европе. Само једна од њих, TooGoodToGo из Данске, има 76 милиона регистрованих корисника на континенту, „око три пута више него крајем 2020“.

Бројке показују и да су реалне зараде у односу на 2019. у Немачкој опале за 3 одсто, у Италији и Шпанији за 3,5, у Грчкој за чак 6 одсто…

А ту је и скоро заборављени проблем који баш сад прети да се врати.

„Немачка, имамо проблем: мигрантска криза се вратила! Бројке су експлодирале“, у свом таблоидном маниру је овог уторка „Билд“ указао на податак да је у првој половини ове године забележено скоро 80 одсто више захтева за азил него прошле године, већином из Сирије, Авганистана и Турске, све у свему, највише после драматичног врхунца претходне мигрантске кризе 2015. и 2016. године.

Притом су скоро три четвртине азиланата млађи од 30 година, што значи да ће све старији Стари континент, уз то и све јаловији, тек имати прилике да се у наредних пар деценија суочи са демографским последицама ове сеобе народа.

С тим што је ово суочавање заправо већ у току, а како стоје ствари у погледу интеграције нових Европљана могли смо да видимо и пре месец дана приликом немира у којима је горело широм Француске након што је полиција у предграђу Париза убила тинејџера алжирског порекла.

А сада, заузврат, у Француској протестују полицајци због кажњавања њихових колега, те „Монд“ у уредничком коментару има обиље разлога за поменуту констатацију да је председник Емануел Макрон суочен са крхкошћу макронизма јер је његов пројекат, заснован на „обећању раста, еманципације и прогреса“, сад суочен са „реалношћу која није нимало ружичаста, и перспективом која изазива нервозу“.

Другим речима, можда ипак није ни чудно ни шокантно што анкете ове године показују да би у хипотетичком другом кругу председничких избора Марин Ле Пен победила Макрона у односу 55 према 45 одсто; прошлог априла, иначе, Макрон је победио с преко 58 одсто освојених гласова. Изгледа да се Французима ипак једе гушчја паштета уз црно вино и без хаоса у мигрантским предграђима.

Сличан је тренд и у Немачкој, у којој је Алтернатива за Немачку (АфД), према најновијим истраживањима, упркос силној негативној кампањи у свим медијима и статусу парије који има, дошла до другог места и чак 22 одсто подршке; више од било које чланице владајуће „семафор“ коалиције социјалдемократа, либерала и Зелених, и свега неколико процената иза најпопуларнијих, опозиционих, демохришћана чији је лидер Фридрих Мерц изнео јеретичку идеју о сарадњи с АфД-ом. Додуше, само на општинском нивоу, а и то је порекао чим се на њега са свих страна сјурила лавина беса, но, то не мења чињеницу да је изговорено оно што је до јуче било незамисливо.

С тим у вези, док констатује да је на шпанским изборима у недељу избегнут „хорор сценарио апсолутне већине деснице” — за само 7 посланичких места — либерални немачки „Шпигл“ опомиње да су шпански избори „показали шта је у питању и када је реч о остатку континента: конзервативци се приближавају десничарским екстремистима, и тиме угрожавају либералну демократију“.

Штавише, напомиње „Шпигл“, десница није победила само захваљујући „слабости главног кандидата“, Алберта Нуњеза Феихоа који у финишу кампање није успео да објасни откуд он у купаћим гаћама на фотографији са нарко дилером. Те стога „избори у Шпанији не треба да умире Европу, већ да послуже као упозорење“ јер „представљају тренд“, тако да је „радикално десничарска ЕУ сад замислива“ јер ови радикали, попут Виктора Орбана и италијанске премијерке Ђорђе Мелони, не желе да напусте бриселску унију него да је уреде по својим замислима.

Како би таква унија могла да изгледа? Шта је изазвало овај успон деснице у Европи? И каква је европска перспектива услед превирања и метежа у којима се она налази?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили новинар Синиша Љепојевић и сарадник Института за политичке студије Душан Достанић.