Познати српски травар-герилац упозорава на преваранте: Шта би требало да вам упали аларм

Ово за Спутњик каже Момчило Антонијевић, новинар и магистар културологије, али и народни травар и први герила баштован у Србији и додаје;

„Шта би требало да вам упали аларм , ако је у питању абнормално висока цена, обично се иза тога крије преварант. То су људи који су бескрупулозни, спремни су на све, без икаквог осећаја морала, исправности. У најбољем случају то не делује уопште, а у најгорем код тих превараната, то нанесе и штету“.

Антонијевић је скупљањем трава и њиховом лековитом применом почео да се бави кад му је било свега 13 година. Дуго је писао о лековитим биљкама за разне медије, а данас је аутор изузетно популарног блога и јутјуб канала „Снага биља“.

Овај травар је у посебној мисији, покушава да што више људи упозна са тајнама лековитог биља, јер то значи, квалитетнији живот, али и лепши. Током курса кроз теорију и праксу која се увек одвија у природи, води их кроз магични свет моћних биљака, науче да их разликују од сличних врста, савладају технике брања и сушења биља, како се и када употребљавају и комбинују.

Наредних неколико дана ће канцеларија Биљарнице бити на планини Стол код Бора. То је, каже, прелепа планина која није довољно позната у Србији, врло често је мешају са Столовима код Краљева,

„Ово је исток Србије, место је дивно по природи, биљкама које тамо расту, по дивним врховима са којих се пружа још дивнији поглед, али је дивна и по томе што је телефонски сигнал изузетно слаб и готово да нема интернета, тако да је то право место и за дигитални детокс, који је свима неопходан“.

Антонијевић ће полазнике своје школе лековитог биља у септембру по други пут повести на Мокру Гору, на Тару, али каже да нигде не расте толико ретких и лековитих биљака као на Старој планини.

„Ту је почео пројекат „Из нанине апотеке“, одлазим у забачене делове наше земље и ту бележим рецепте старих, бака и дека, нашу изворну народну традицију када су лековите биљке у питању. То је и етнолошки пројекат, јер се традиција чува од заборава, али је мени као народном травару и новинару веома интересантан, јер долазим до неких невероватних података, невероватних рецепата“.

Наш саговорник очаран је Старом планином, јер сваки пут кад оде, открије нешто ново, иако се 30 година занима за биљке, видео је и прочитао много.

„Не дешава се често да видим биљку за коју нисам знао да је лековита, а то се дешава управо на Старој планини“.

Постоји неколико група биљака које нам могу помоћи да сачувамо здравље, да будемо мање болесни. Једна директно јача наш имунитет, то су имуностимулативне биљке, као што је ехинацеа, која на терен изводи лимфоците.

„Као што није добро да вам војска буде увек на улицама, тако није добро да вам лимфоцити стално буду на првој линији фронта“, каже наш саговорник.

Он додаје да ехинацеу треба пити 5 до 7 дана, па правити неколико дана паузе. Она може да се користи и на први знак назеба, велика је могућност да се та прехлада неће догодити. Друга група су биљке које садрже етерична уља која делују на бактерије и против гљивица.

„Уколико користите мајчину душицу, Ртањски чај или вранилову траву, те биљке захваљујући својим етеричним уљима штите вас од све три врсте инфекција. То постаје веома важно у времену када се појављују супербактерије које су резистентне на конвенционалне антибиотике. Када су те инфекције веома тешке, дуготрајне, споро се лече, ове биљке могу да буду добра варијанта којом се штитимо, избегавамо коришћење антибиотика“.

Биљке, наравно могу да се користе и да здравље повратимо, ако је нарушено, али увек треба користити пре свега биљке које су безбедне, јер има и оних које могу да нам нанесу више штете, него користи. У медијима, свих врста, све је више прилога који нам сугеришу опасне биљке, као што је кукурек или козлац, који су, каже Антонијевић и отровни.

„И биљке које су безбедне могу да буду опасне у комбинацији са неким лековима или са другим биљкама. Најбољи пример је кантарион, биљка која је изузетно лековита и моћна, јако сложеног хемијског састава, али она врло лако ступа у интеракцију са различитим лековима. Ако их пијете за снижавање притиска или холестерола, ако пијете антидепресиве, не би требало да их комбинујете са кантарионом. Ако пијете контрацптивне пилуле и кантарион, лако се може догодити да пилуле не делују“.

Овај травар додаје да је кантарион и фототоксична биљка, повећава осетљивост коже на сунце, не треба га пити лети и излагати се сунцу, нипошто се њиме не треба мазати на плажи, иако се тамо најчешће продаје.

Пре четири деценије у Америци неколико младих бунтовника, студената Универзитета Беркли, одлучило је да ноћу, без дозволе званичних власти, на запуштеној површини направи малу башту. Неугледан јавни простор претворили су у уметничко дело од живих биљака које је све одушевило.

Наш саговорник је први такав баштован у Србији, оплеменио је улицу Чарлија Чаплина у Београду, у главни град пренео је и биљке српских планина;

„То је, могу слободно да кажем, анархистички покрет који постоји свуда у свету, а ја сам пре десетак година имао ту част да тај тренд донесем у Србију. Циљ наших акција био је пре свега да подстакнемо људе да активно учествују у озелењавању своје околине, да преузму ствар у своје руке, да не чекају да то уради неко други“.

Београд сада има пуно герила баштована, није важно шта се сади, цвеће или парадјз, важно је да се уклопи у амбијент и улепша град, да се градско сивило претвара у градско зеленило.

Мото травара Момчила Антонијевића је, „боримо се природом, јер не знамо другачије“. Каже да то не значи да треба да радимо нешто посебно, већ врло једноставне ствари, свима доступне.

„То значи да попијете једну шољу чаја од коприве кад устанете и једну шољу чаја од матичњака пре него што легнете. То значи да проводите време у шуми, излажете се лековитом деловању шумске земље. Али и етерчним уљима, ако шетате боровом шумом, удишете ваздух који је фантастично чист и заиста, у правом смислу, лековит“.

Антонијевић додаје да мале ствари чине велике промене, када су биљке у питању, јако је важно да будемо стрпљиви. Да би се ефекат видео, биљке је потребно употребљавати у континуитету.