ЕКОНОМИЈА

Ковани новац мало вреди, а много кошта — шта са сићом из касице-прасице

У теорији, кованице су законско средство плаћања, баш као и папирни новац и безготовинско плаћање. У пракси се, међутим, деси да трговац одбије да за робу или услугу прими шаку пуну ситног новца.
Sputnik
Из Народне банке Србије поручују да трговци имају обавезу да приме плаћање у кованицама.
„Имајући у виду да су банке обавезне да приме као уплату готов новац било ког, па и најмањег апоена који је законско средство плаћања у Републици Србији, па макар то била и ‘огромна’ количина кованог новца, и трговци имају обавезу да прихвате плаћања у кованом новцу“, наводе из Народне банке.
Несавесног трговца, грађани могу да пријаве инспекцији, а Народној банци да уложе приговор.

Ковање ситних апоена кошта

Из Централне банке, ипак, апелују на грађане да не скупљају ковани новац већ да га, чему је и намењен — троше.
Покушај да се роба или услуге плате великом количином кованог новца може да направи гужву у продавници. Додатни проблем је што чувањем ситних апоена код куће, на тржишту долази до несташице, а њихово ковање кошта.
„Израда кованог новца је изузетно скупа, што је првенствено последица раста берзанских цена метала. Код мањих апоена од 1 и 2 динара, цене израде премашују номиналну вредност. Упркос томе, ковање је неминовно јер је 1 динар основна новчана јединица у Републици Србији“, указује Народна банка Србије, пренео је РТС.
Коментар