„Кошарка се вратила кући. Доминантно...Ниједна утакмица у егалу. Све решено на време. Свака част момцима. За месец дана смо направили кохезију, направили смо 12 ратника који су спремни да погину једни за друге, да играју одбрану, да уђеш да играш одбрану пет минута, да не пипнеш лопту и да изађеш срећан. То је донело резултат“, рекао је Стефановић.
Са пуним поносом Стефановић је могао да истакне да српска селекција није била међу бољима у шуту за три, али је зато свака утакмица била одиграна тимски и увек се појавило друго име које је водило ка победи.
„Погледајте статистику, нисмо најбољи у шуту за три. Међу горима смо, вероватно. Али имамо у свакој утакмици некога другога који је искочио. Тимска игра је донела трофеј“, рекао је Стефановић за сајт Кошаркашког савеза Србије.
Селектор је и тренер ФМП-а, али ниједан успех у каријери не може се измерити за златом Србије.
„Сигурно највећи успех у досадашњем делу каријере. Не постоји већа сатисфакција. Ја сам један од ретких коме је одувек жеља била да водим репрезентацију“, истакао је селектор српског тима.
Велике заслуге репрезентација Србије приписује Нишу где се одиграло првенство због навијача који су у свакој утакмици, а нарочито у финалу давали велику подршку Орлићима.
„Искрено, ово ми није било ни у најлуђим сновима. Да ће да буде пуна хала, оволико деце. Ови момци су као Битлси... Нестварно искуство за њих. Понашање публике, навијање, све је било феноменално. За играче успомена за цео живот“, закључио је Стефановић.