Међутим, та терапија је доступна само одређеном броју пацијената и тренутно је добија нешто више од 700 оболелих, док годишње готово 7.000 људи оболи, поручили су данас из Удружења „Пуним плућима“, поводом Светског дана борбе против рака плућа.
Рак плућа је један од најагресивнијих и најмалигнијих карцинома и код жена и код мушкараца, а годишње у Србији од те болести умре више од 5.000 особа, наводи се у саопштењу.
„На свака два сата у Србији једна особа премине од карцинома плућа, а готово 7.000 људи годишње добије ову дијагнозу. Један од најважнијих предуслова успешног лечења је рано откривање рака плућа, што у Србији није случај, јер се код више од 70 одсто пацијената открије у последњем стадијуму. Тада су шансе за успешно излечење готово исцрпљене. Карцином плућа је подмукла болест, јер у тренутку када се осете први симптоми већина болесника је већ у метастатском стадијуму болести“, објашњавају из Удружења.
Како се наводи симптоми у почетку могу да буду врло неспецифични - кашаљ који дуже траје и не пролази на примену антибиотика, пролонгирано фебрилно стање, малаксалост, губитак апетита, болови у грудима.
Додаје се да додатни проблем представља чињеница да већину оболелих од карцинома плућа, представљају пушачи који су већ навикли на кашаљ и искашљавање и то их завара, па не примете када кашаљ постане упорнији, израженији и промени интензитет, а управо у том периоду често се изгуби драгоцено време, болест узнапредује, терапијске могућности се смање, а прогноза болести постане значајно лошија.
Савремена терапија карцином плућа претвара у хроничну болест
Начелница Одељења за молекуларну и имунотерапију карцинома плућа, Клинике за пулмологију УКЦ Србије Милица Контић Јовановић каже да данас не треба губити наду ако се установи та дијагноза, јер уз помоћ савремених терапија, које се у Србији добијају о трошку осигурања, рак плућа више не мора да буде смртоносна, већ постаје хронична болест.
„Пре три године држава је препознала проблем пацијената и увела савремене имунолошке и циљане терапије за лечење рака плућа, уз помоћ којих оболели у највећем броју случајева могу дуги низ година квалитетно да живе. Тренутно је нешто више од 700 оболелих на савременим терапијама“, рекла је она.
Контић објашњава да према светским водичима сама хемиотерапија више није први терапијски избор у лечењу карцинома плућа, већ ју је у потпуности заменила иновативна терапија, што представља револуционарну промену у лечењу болести.
„Преко 30 одсто пацијента са метастаским карциномом плућа, који се лече имунотерапијом у првој линији лечења, остварује петогодишње преживљавање, што је са хемиотерапијом било незамисливо. Следећи велики корак би требало да буде проширење индикација за лечење овим видовима терапије - примена комбиноване имуно и хемиотерапије, примена имунотерапије у другој или каснијим линијама лечења као и циљана терапија за пацијенте који имају ретке драјвер мутације“, рекла је Контић.
Како каже најновија истраживања потврдила су значајно дуже време до прогресије болести као и укупно преживљавање за пацијенте који се лече иновативном терапијом у раним стадијумима болести и у адјувантном приступу, што је од недавно постао стандард лечења према актуелним светским водичима.
Једна од пацијенткиња Александра Стојковић каже да је случајно открила карцином плућа, када је решила да преконтролише крвну слику.
„На анализи ми се показало да су ми увећана два тумор маркера, при чему сам ја редовно ишла на гинеколошке прегледе. Наравно да сам анализе поновила у другој лабораторији, али сам добила исти резултат. Одмах сам отишла на преглед код гинеколога, међутим, све је било у реду. Са свим тим резултатима отишла сам код онколога. И даље сам саму себе заваравала да је сигурно нека грешка“, испричала је Стојаковић.
Дијагноза јој је, каже, потврђена у фебруару 2020. године.
„Сазнала сам да имам аденокарцином и да имам генетске мутације, што је срећа у несрећи. Те мутације значе да постоји начин лечења који је много мање агресиван, није у питању хемиотерапија. На ову врсту карцинома делује циљана терапија, коју и добијам. Са овом терапијом живим потпуно нормално. Немам органичења, да нешто не могу. Већ годину и по дана нема никаквих промена. Нисам још дошла у стадијум да нема видљиве болести, али код мене је све мирно, немам нових промена. И то пуно значи“, каже Александра.
Још једна пацијенткиња из Удружења „Пуним плућима“ је и Ђурђина Јовановић, којој је рак плућа дијагностикован у јануару 2020. године, када је на предлог неуролога урадила скенер грудног коша, захваљујући којем је сазнала да има канцер плућа који је метастазирао на јетри и плеури.
„На конзилијуму је донета одлука да ћу примати имунотерапију. За мене то у том тренутку није имало никаквог значаја, јер о дејству тих терапија нисам имала никаква сазнања. Чекајући терапије, моје здравствено стање бивало је све горе. Била сам 17 килограма мршавија, отежано сам дисала, једва сам ходала. Желела сам смрт, јер ми се чинило да је то једино решење. Након одлуке РФЗО била сам међу првим пацијентима који могу да примају терапије о трошку државе. Нисам ни слутила да ћу се осећати боље после примања само прве терапије. То ми је дало наду да ћу живети дуже него што сам мислила“, рекла је она.
Додаје да су временом контролни извештаји скенера о стању њених промена били све краћи, тако да је после неког времена своју болест свела на стабилну.
„Захваљујући имунотерапији метастазе су нестале, па лекарски козилијум доноси одлуку да ме упути на X нож. Након терапија X ножем нестао је и примарни тумор. Практично ја немам више туморско ткиво. Не могу рећи да сам у потпуности излечена, јер и даље идем на контроле и примам терапије, али сам залечена“, каже Ђурђина.