Ратна драма инспирисана истинитим догађајима, „Хероји Халијарда” неиспричана је прича о трагици једног времена, о херојству и безнађу, о пријатељству, жртвовању и племенитости, о љубави и доброти...
Прича о братоубилаштву и идеолошким расколима
У пролеће 1944. године, у тренутку завршнице Другог светског рата, у једном српском селу у току је највећа појединачна акција спасавања америчких и савезничких пилота у историји светског ваздухопловства, позната као „Операција Халијард”.
„Хероји Халијарда” прича је о три брата Јовића и њиховој породици, разапетој између супротстављених идеологија.
Док се Мирко бори у одредима Југословенске војске у отаџбини, Сретен се придружио партизанима. Илија, најмлађи мушки наследник кога отац жели да сачува, растрзан је између две стране.
Сага о њима и њихове индивидуалне трагичне судбине представљају парадигму српске националне трагедије, братоубилаштва и идеолошких раскола, који цео један народ одводе у суноврат.
Прича је о три брата Јовића и њиховој породици, разапетој између супротстављених идеологија
© Фото : Спутњику уступипио продуцент "Контраст студиос"/Срђан Стевановић
Вртлог ратних страхота и трагика времена
Редитељ и сценариста филма Радош Бајић истиче да је желео да сними „Хероје Халијарда” зато што је задивљен и инспирисан овим величанственим историјским догађајем:
„Зато што је у тренуцима потпуног безнађа, препуштен вољи и милости оних чије је синове спасавао, овај јединствени подухват у лето 1944. године на својим плећима изнео српски народ, предвођен Југословенском краљевском војском, која се борила против немачких окупатора, али и против надолазећег комунизма. Зато што ме је у колективној националној несрећи једног народа, у вртлогу ратних страхота и трагици времена чији су протагонисти чланови једне типичне сеоске породице, занимала монументалност операције 'Халијард', али много више лична драма појединаца. Зато што су у периоду од маја до септембра 1944, уз велика одрицања и огромне жртве, са импровизованог аеродрома у селу Прањани, подно планине Сувобор, српски сељаци од сигурне смрти спасили 508 америчких и савезничких пилота, што је пример ретко виђеног доброчинства, пријатељства, хуманости и херојства“.
Бајић је на пројекту предано радио пет година, између осталих и са косценаристима Душаном Ковачевићем и Страхињом Маџаревићем.
Индивидуалне трагичне судбине као парадигма српске националне трагедије, братоубилаштва и идеолошких раскола
© Фото : Спутњику уступио продуцент "Контраст студиос"/Срђан Стевановић
Скоро стотину страних и домаћих глумаца
У овом филмском делу о патриотизму и доброчинству нашег народа, али и о братоубилаштву, поделама и расколима нашло се скоро стотину страних и домаћих глумаца, међу којима: Петар Божовић, Жарко Лаушевић, Нела Михаиловић, Љиљана Благојевић, Бранислав Лечић, Воја Брајовић, Небојша Дугалић, Радован Вујовић, Никола Ракочевић, Вучић Перовић, Милан Васић, Александар Ђурица, Исидора Минић, Јово Максић, Иван Вучковић, Ненад Хераковић, Радоје Чупић, Слободан Нинковић, Недељко Бајић, Вања Ејдус, Александар Стојковић и други…
Ту је и велики број талентованих младих глумаца: Нина Нешковић, Теодора Драгичевић, Чубрило Чупић, Марко Радојевић, Михаило Перишић, Огњен Никола Радуловић, Немања Рафаиловић.
Радош Бајић је на пројекту радио пет година са косценаристима Душаном Ковачевићем и Страхињом Маџаревићем
© Фото : Спутњику уступио "Контраст студиос"/Срђан Стевановић
Поред уметника из Србије и региона, играју и страни глумци са енглеског говорног подручја Стивен Мур, Скот Александер Јанг, Мајкл Стоки, Адам Девенпорт, Пол Клес, Никола Кент, Карл Вартон, Пол Мареј, Хари Натанијел Епли, Алекс Папке, Кевин Кларк...
Директор фотографије је Предраг Јочић, монтажер Стеван Марић, сценограф Јелена Мирковић, костимограф Борис Чакширан, маскер Мирјана Стевовић, сниматељ звука Владица Будић, дизајнер звука Игор Перовић, микс звука Роланд Вајс, композитори Биља Крстић и Драгомир Мики Станојевић, супервизор визуелних ефеката Бориша Симовић.