ЕКОНОМИЈА

Други пут у историји Америке: Тресао се рејтинг – родио се миш

На вест да је агенција Фич снизила кредитни рејтинг САД-а финанијска тржишта ће краткорочно одреаговати што неће изазвати озбиљније потресе, јер је ризик од неизвршења обавеза по основу јавног дуга и даље низак. То за Спутњик каже профеор Економског факултета у Београду, др Ђорђе Ђукић.
Sputnik
Једна од три најутицајније агенције за процену кредитног рејтинга, снизила је кредитини рејтинг САД са највишег нивоа са ознаком ААА за степеницу ниже, на ниво АА плус. То је тек други пут у историји да је снижен кредитни рејтинг најјаче светске привреде мерено номиналним бруто домаћим производом (БДП). Први пут то се догодило 2011. године када је буџетски дефицит између осталог повећао и трошкове задуживања за 1,3 милијарде долара само у тој години.

Ризик и даље низак

Ђукић објашњава да кредитни рејтинг означен са три А значи да је веома низак ризик да земља дође у сотуацију да не може да сервисира своје обавезе. И ту су, каже, кључне речи - веома низак. Када је рејтинг смањен на два А то значи да ризик од неизвршења обавеза по основу јавног дуга више није веома низак, него низак. Отуда се, како сматра, не очекују озбиљнији потреси због овакве процене „Фич рејтингса,“ јер је кредитни рејтинг САД и даље у оквирима инвестиционог ранга.
Он је уверен да је главни мотив Фича везан за јавни дуг и његово сервисирање у контексту константног повећања референтних каматних стопа чиме се америчка централна банка (Фед) ухватила у коштац са инфлацијом и задуживање учинила осетно скупљим.

Неспремни да реше проблем

„Он је био мотивисан пре свега неспремношћу Конгреса и председника САД да у мају брзо реше проблем приближавања лимиту задужености и то није први пут да се дешава у САД. То је између осталог навело Фич да кредитни рејтинг Америке смањи што значи да не гледају позитивно на политичку конотацију у склопу тога што ради Бајденова администрација и како реагује финанијско тржиште.“

Према најновијим подацима амерички јавни дуг износи чк 98 одсто БДП-а. Да би се боље сагледала тежина садашњег проблема, 2008. године у време светске финансијксе кризе тај удео је износио свега 39 процената, истиче наш саговорник.
Ђукић, међутим, сматра да проблем није само у енормним расходима него што је пореска база таква да једноставно приходи на дуги рок нису загарантовани да би омогућили да се удео дуга у БДП-у иоле смањи. Он зато процену Фича пре свега види као благовремено указивање на проблеме који могу наступити услед даљег олаког задуживања на финанијским тржиштима и енормног штампања долара какво није виђено у монетарној историји.
Јавни дуг САД тренутно је готово једнак свему што она произведе, износи 98 одсто БДП-а

Утицаће на политику

Све то, ипак, по његовом мишљењу, неће имати посебног утицаја на дешавања изван Америке. Они који највише инвестирају у америчке државне обвезница што је кључно за финансирања растућег дуга, су управо у Америци, а не у иностранству.
Америчка новинска агенција АП наводи да одлука Фича одражава тренд све веће политичке поларизације и политичких размимоилажења око потрошње и пореза у Вашингтону, што би све заједно на крају могло да кошта америчке пореске обвезнике. Нижи кредитни рејтинг би у будућности могао да повећа трошкове задуживања за америчку владу.
Наш саговорник, међутим, не сумња да ће се све то одразити на политичком плану јер је наредна година за САД изборна. Све стране ће користити ову ситуацију, поготово што је једва у Конгресу на релацији са америчким председником договорена нова горња граница задуживања државе. Апсолутно је, како каже, сигуран, да то не иде у прилог Бајденовој администрацији.
Отуда и оштре критике Бајденове администрација на рачун процене агенције Фич. Министарка финансија Џенет Јелен је рекла да је она "произвољна и заснована на застарелим подацима". Ђукић, међутим, то сматра крајње неуверљивим, јер Фич сигурно не би ризиковао своју репутацију користећи такве податке. Поготово што је управо Џенет Јелен у мају упозоравала на хитност додатног задуживања америчке државе јер у супротном неће моћи да сервисира своје обавезе, подсећа овај стручњак за монетарну политику.
Коментар