Алгоритам познат као ХелиоЛинц3Д, који су делимично развили истраживачи са Универзитета у Вашингтону, још увек је у фази тестирања. „Потенцијално опасан“ астероид, назван 2022 СФ289, био је дугачак више од 180 метара и откривен је током тестирања алгоритма на Хавајима. Научници су успели да потврде да астероид "не представља никакав ризик за Земљу у догледној будућности".
Алгоритам ће се у неком тренутку користити у опсерваторији Вера Ц. Рубин, на геодетском телескопу који се гради у Чилеу. Опсерваторија ће имати више циљева, укључујући испитивање тамне енергије и тамне материје и мапирање Млечног пута, а очекује се да ће почети са радом почетком 2025. године, наводи се у саопштењу Универзитета.
Очекује се да ће опсерваторија "драматично повећати стопу откривања" објеката попут астероида. Опсерваторија ће само требати да погледа тачке на ноћном небу два пута у току ноћи, уместо четири пута колико је потребно за телескопе, што је напредак који значи да може „скенирати небо врло брзо“.
Међутим, ова нова брзина значила је да су истраживачи морали да створе нову врсту алгоритма за откривање. Ту до изражаја долази ХелиоЛинц3Д, алгоритам који може да пронађе астероиде у Рубиновом скупу података. У једном од тих скупова података алгоритам је открио "потенцијално опасан" астероид 2022 СФ289. Астероид је примећен више пута током различих ноћи помоћу старије технологије, али пошто никада није виђен четири пута у једној ноћи, није могао бити правилно идентификован. Комбинујући више посматрања, алгоритам је дошао до открића, преноси Си-Би-Ес-њуз.
Додатне анализе су потврдиле овај налаз и откриле да се астероид налази на удаљености од 140.000 миља од Земљине орбите, односно ближе од Месеца.
„Ово је само мали део онога што се може очекивати са Рубин опсерваторијом за мање од две године, када ће ХелиоЛинц3Д сваке вечери откривати овакав објекат“, рекао је научник Марио Јурић, директор ДиРАЦ института, професор астрономије на Универзитет у Вашингтону и вођа тима који стоји иза ХелиоЛинц3Д.
„Али шире гледано, то је преглед надолазеће ере астрономије са великим бројем података. Од ХелиоЛинц3Д до кодова потпомогнутих вештачком интелигенцијом, следећа деценија открића биће прича о напретку алгоритама колико и нових, великих телескопа“.