Титаник је кренуо из Саутемптона ка Њујорку 10. априла 1912. године, а четири дана касније тада највећи путнички број ударио је у ледени брег и потонуо.
До чамца за спасавање нису успели да дођу сви путници, а на крају је несрећу преживело 712 људи, од којих је једну од највероватнијих прича имао Ричард Норис Вилијамс.
Млади тенисер са својим оцем Чарлосм Двејном одлучио је да из родне Женеве крене пут Пенсилваније, а Титаником је требало да пређу један део пута. Ричард је био персепктиван тенисер који је желео да пре студија на Харварду одигра неколико турнира у Сједињеним Америчким Државама, а годину дана раније освојио је турнир у Швајцарској и скренуо пажњу на свој таленат.
Када је Титаник ударио у ледени брег и почео да тоне, Ричард Вилијамс постао је херој. Кренуо је да напушта кабину са оцен када је угледао члана посаде како покушава да ослободи кабину у којој је остало путника. Млади Ричард развалио је врата упркос претњама посаде да ће га пријавити због наношења штете.
Вилијамс је лутао бродом, а онда је присуствовао страшној сцени страдања свог оца који је био на једној одломљеној половини брода. Борва за живот младог тенисера почела је када га је талас бацио у океан, а он успео да доплива до чамца.
Међутим, Ричард није одмах успео да уђе у чамац, дуго времена провео је леденој води од које је добио промрзлине на ногама које су га животно угрозиле.
Када се домогао копна, Вилијамсу је речено да уколико жели да преживи мора да ампутира обе ноге. Ричард је био млад, живео је сан о томе да ће постати успешан тенисер и одбио је да послуша лекара.
Упорним и храбрим трудом, радом и вежабњем Вилијамс је успео да се опорави, а чудо је тек уследило. Само неколико месеци касније исте године Ричард Норис Вилијамс освојио је Ус Опен у конкуренцији микс дубла са Мери Браун. Две године касније постао је шампион УС Опена и у мушком дублу са Морисом Меклолином.
На Титанику је био и Карл Бер, још један тенисер који је успео да се спасе. Вилијамс и Бар заједно су освојили чувену салатару у Дејвис купу.
Уз Гренд слем титуле, Вилијамс је могао да се похвали и тиме што је био трећи рекет света, а вероватно би постигао и веће резултате да се није догодио рат.
Већ 1914. године његова каријера је прекинута са почетком Првог светског рата у коме је учествовао, а због својих заслуга у војсци Сједињених Америчких Држава добио је орден Ратни крст као и медаљу Легије части.