Не трпе понижења: Зашто млади у Србији окрећу леђа ЕУ, а све су им ближе Русија и Кина

Овако за Спутњик, коментаришући резултате истраживања Кровне организације младих Србије које се односило и на спољнополитички курс Србије, прича професор Филозофског факултета у Новом Саду Срђан Шљукић:

„И млади у Србији дуги низ година гледају дупле стандарде. Ко може све време, без икакве реакције, да трпи да га неко вређа и понижава“?

Према прелиминарним резултатима Извештаја о положају и потребама младих, чак 41 одсто њих не подржава улазак Србије у ЕУ, само 14 одсто сматра да земља треба да се ослони на ЕУ и САД, а 28 процената перципира Русију и Кину као пожељне партнере. Када је реч о рату у Украјини, 59 процената младих оцењује да Србија не треба да осуђује нити да уводи санкције Русији, док 17 одсто сматра да власт треба да уведе санкције, само ако би последице по Србију биле превисоке ако их не уведе.

Анкета је и ове године урађена са 1200 испитаника, али сада је истраживање имало и фокус групе које много боље осликавају ставове младих и репрезентативан су узорак и за проверу података из анкете. КОМС није гледао само проценте, кроз разговор са младима је сазнао шта мисле о одређеним питањима.

„Тренд да млади генерално имају више поврења у Исток, него у Запад имамо годинама уназад, то није нешто што изненађује. Новина је додатни скептцизам који постоји према Европској унији и окретање ка Истоку, спољно политички правац где Србија треба више да сарађује са Русијом и Кином је ове године нешто присутнији“, каже Милица Борјанић, програмски менаџер КОМС-а.

Социолог Зоран Стојиљковић, професор Факултета организационих наука сматра да је разлог у томе што се, како каже, годинама ствара клима у којој је Запад карактерисан као лицемеран, а да је и наратив о челичном пријатељству са Кином и Русијом оставио трага на општем расположењу грађана. Томе, оцењује, треба додати чињеницу да наши људи имају амбивалентан однос са становишта формирања већине ставова око тога шта је пожељна спољно политичка дестинација.

„Власт се прагматично повија пред том врстом утицаја, а опозиција је на тој тачки подељена. Једноставно речено, сећање на НАТО агресију из 1999. године и бомбардовање је још свеже и биће дуго присутно. С друге стране, имамо терен за оријентацију према политичкој неутралности, а рат у Украјини је томе допринео, цементирао тај став. То је нека врста константе, очито, и према овом истраживању, нема никаквих значајнијих међугенерацијских разлика“, каже Стојиљковић.

Са друге стране социолог Срђан Шљукић сматра да је наратив о важности сарадње са Истоком у јавном и политичком животу скрајнут. Он тврди да непрестано траје јака кампања против кинеских инвестиција коју воде медији под утицајем Запада или они који су директно под њиховим капиталом.

„Фирме којима су власници Кинези или је реч о њиховим грађевинским подухватима, стално се проналазе некакви проблеми, са радницима, еколошки, а други не праве никакве проблеме. Кад се немачке фирме позатварају, то буде један дан у новинама, а сутра нестане. Не верујем да млади све то виде потпуно јасно, али у сваком случају имају реакцију коју треба објаснити“.

Стојиљковић додаје да је ставу младих, да Србија треба да се окрене ка Истоку у великој мери допринео однос Европске уније према нашој земљи. Пореди га са чекањем Ђекне, можда дође, а можда и не дође, то је нешто што је неизвесно. Додаје да је очигледно да сада постоји и висок ниво сумње да ће до уласка у ЕУ икада доћи, а ту је и растућа сумња, да ли је то нама уопште потребно, да ли ћемо остварити неке бенефите тиме.

„Унија се заиста држи лицемерно, у њеној основној агенди су владавина права и демократија, али видите да је, не само у Србији, већ и у региону, њима главна геостратешка демаркација према Русији. Њихова политка је таква да вам кажу, такви какви сте, нећемо вас, али вас не дамо ни другима. Практично ту неких корака за демократизацију, плурализацију нема, има само бескрајне потребе да се очувају геостратешки интереси и да свако ко може да им гарантује, јесте њихов фаворит“, истиче Стојиљковић.

Професор Шљукић се слаже са овим ставом, он додаје да већина мас медија, или је под утицајем владе, која као и претходна власт пропагира улазак у ЕУ, или је под утицајем западних влада и разних облика капитала који имају јасно вредносно опредељење, да по сваку цену форсирају приближавање Србије ЕУ, а млади то виде.

„Резултати истраживања говоре да је та њихова политика перципирана од стране младе генерације у Србији као изузетно, изузетно рђава. Ово је реакција, упркос званичној државној политици, упркос силним медијима, имате такву реакцију“, каже Шљукић.

Стојиљковић додаје да млади када виде лицемерје и двоструке стандарде, умеју да буду и радикалнији од старијих, иако су им економске дестинације на које одлазе из Србије на Западу.

Шљукић на крају разговора за Спутњик додаје да окретање младих ка земљама које су нам географски даље, објашњава још једна изузетно важна чињеница;

„Од Кине и Руске Федерације нама се не испостављају никакви захтеви, а поготово не понижавајући захтеви, а од Европске уније то имамо стално и не можете то да сакријете, да прикажете као нешто што је јако добра ствар. Не може да остане без одјека кад вам неко 20 година, у економском смислу, само обећава, а у исто време, сви ресурси који су потребни најмоћнијим земљама Европске уније, из Србије се извлаче, све до радне снаге, а њу навише чине млади, закључује Шљукић.