Како се поводом 28 година од напада хрватске војске на Републику Српску Крајину наводи у саопштењу Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије (Српска координација), Хрватска је дужна и да омогући повратак прогнаних Срба,као и потпуну реституцију њихових имовинских и других права и давање гаранције да се такав и сличан злочин неће поновити.
Из ове организације наводе да је Република Српска Крајина била подручје под заштитом снага Уједињених нација, а које је у акцији етничког прогона, коју је Хрватска назвала ''Олуја'', напала хрватска војска.
Српска координација, у име породица несталих, убијених, погинулих и прогнаних лица, подсећа да је у акцији етничког прогона - ''Олуја'', и непосредно након ње, убијено и нестало 1.861 лица српске националности, од тога 1.211 српских цивила од којих је више од 60 % било старије од 60 година, 548 жена и дванаесторо деце.
Протерано је трајно преко 220.000 Срба, запаљено преко 20.000 српских кућа и објеката, а преко 40.000 станова у својини Срба трајно одузето.
Налог Фрање Туђмана, ондашњег председника и врховног команданта оружаних снага Хрватске, који је дословно гласио: ''да се учине такви удари да Срби практично нестану'', била је де јуренаредба да се спроведе геноцид, и њу су припадници хрватске војске систематски и брутално извршили, јавно и ритуално убијајући чак и старце и старице, који нису хтели да напусте своја вековна огњишта, систематски минирајући, палећи и уништавајући напуштене српске куће, привредне и јавне објекте и инфраструктуру, како би се трајно онемогућио повратак прогнаних Срба на њихова вековна огњишта.
Срамни печат на право на истину и правду породица жртава и прогнаних Срба, дао је и Хашки суд за ратне злочине почињене у бившој Југославији, који је коначном другостепеном пресудом ослободио хрватске генерале за ратне злочине почињене у ''Олуји'', иако је првостепеном пресудом осудио Готовину на 24 године затвора, а Маркача на 18 година, наводи се у саопштењу.
„Хрватска сваке године 5. августа слави масовне ратне злочине и етнички прогон почињен над Србима, као некакву ''победу'', прогласивши тај дан ''даном побједе и домовинске захвалности''. То указује да је хрватско друштво далеко од суочавања с прошлошћу и објективног сагледавања догађаја из ближе и даље прошлости, што је услов за иоле нормалан живот Срба у Хрватској“, истичу из Српске координације.