Српкиње које су разбиле велики мит: На југу земље праве пиће богова и љубави

Једна од најважнијих грана пољопривреде у Србији, која је у експанзији, пре четири године добила је нежни изданак у који је мало ко веровао. У селу Веље Поље код Ниша основана је задруга "100 жена". Удружиле су се, моћ женског заједништвам у мушком послу била је неопходна.

"Узгој винове лозе и прављење вина је захтеван, комплексан посао, у нашем случају се показало неопходним да се удружимо. Одувек, и код нас и у свету, узгој винове лозе је мушки посао, жене су углавном узимале учешће у маркетингу, продаји, али сам подрум, сама производња, била је у мушким рукама. Кроз овај пројекат шаљемо поруку, жене могу да буду креатор доброг производа, да се баве производњом", каже једна од власница винарије, Драгана Марковић.

"Куповале смо земљу, уносиле је у заједништво. Под засадом сада имамо 30 хектара, то је специфично добра позиција за виноградарство. Земља има потребну минералност, ту је ружа ветрова, виногради су окружени шумом и све то даје специфичне карактеристике нашем вину. Тренутно има нас 60 жена, а циљ је да нас буде 100, тако да је пријем нових чланица увек отворен", каже и додаје даљубав према вину главна спона која их повезује.

Спона је заиста јака, јер жене долазе из најразличитијих занимања, и ту постоји веза, све су храбре и успешне у свом послу. Наша саговорница је основне и мастер студије завршила на Правном факутету, радила је у правосуђу, а затим, захваљујући супругу који је већ био у тим водама, ушла у свет вина.

"Уз њега сам полако упознавала све сегменте пословања, почела сам да обилазим винарије у Србији и иностранству, посећивала дегустације, сајмове. У неком моменту сам се заљубила у вино. Све то знање које сам покупила и љубав коју сам осетила, заокружени су када сам приступила овом пројекту".

Иако је реч о женској задрузи, Марковићева каже да је овај пионирски подухват опстао, јер имају и подршку својих мушких пратилаца кроз живот, који разумеју њихове идеје. Жене у задрузи баве се најразлилитијим пословима, то су менаџерке, ИТ стручњаци, жене из света спорта.

Имају и подршку државе Србије, недавно их је посетила министарка пољопривреде, Јелена Танасковић, обишла винограде и чула све о изазовима и плановима изградње објекта винарије. Посета је, каже ова винарка, велика подршка, ветар у леђа, држава је приметила њихов рад и труд, а ту је и конкретна подршка која је неопходна, јер су улагања у виноград велика и константна.

"Држава кроз субвенције доста помаже, то је заиста охрабрујуће, како за нас, тако и за друге да се одлуче повратку природи, бављењу производњом, генерално, улагањем, поготово у делове земље који су слабије развијени, попут југа Србије. Драго ми је да су наши виногради баш на југу, тиме можемо подстаћи нека улагања која доприносе равномерном развоју наше републике", истиче и додаје да држава даје субвеницје за садњу, подизање винове лозе, али и за опрему, механизацију.

Виноградарство се у Србији убрзано развија последњих година, људи су постали свесни чињенице да у нашој земљи одлично успева грожђе, али су и схватили да су српска вина добра, има и оних врхунског квалитета коме тежи и винарија "100 жена". На дуге стазе, то је профитабилан посао.

"Томе доприноси и што се купци едукују, данас је људима важно да пију квалитетно вино, посећују сајмове, желе да чују причу о вину. Самим развојем тржишта, потражње, ствара се храброст људи да се окрену пољопривреди. Корона и сва дешавања око ње, окренули су нас додатно природи, све то заједно доприноси успону виноградарства последњих година".

Без обзира на ову чињеницу, у Србију се још увек више вина увози, него што се из ње извози, иако имамо готово све сорте које су тражене, али и аутохтоне. Међутим, Марковићева примећује да је тренд куповине домаћих призвода све јачи, сигурна је да ће се наставити.

"Толико има добрих, одличних винарија код нас, све се у њима ради, вино прави по највишим стандардима, тако да мислим да ће то сигурно да се промени, да ће домаћа вина све више да се пију. Надам се да ћемо имати и све више простора за извоз", каже и додаје да је њихово вино већ на тржишту Црне Горе.

На сајмовима воле лични приступ, на штандовима су увек власнице, али и њихове ћерке које се и на тај начин уводе у посао. Прво вино које су произвеле је розе, који је и сјајна лична карта винарије, нежно, уз слику жене уклапа се и колоритом. Анализа земљишта је показала да је мерло најбоља сорта за то поднебље, па је већина винограда под њим.

"Имамо тамјанику и каберне совињон. Тренутно од етикета имамо розе од 100 одсто мерлоа, тамјанику "100 жена" и црвено вино, берба 2020, "Месје Мерло". Од јесени нас очекују купаже, али чекамо да технолог каже да је вино спремно".

Технолог, главни човек винарије, је жена, све их ускоро чека најузбудљивији моменат, у септембру почиње берба.

"Берба је заиста најважнији, најузбудљивији моменат за све винаре. У виноград иначе идемо веома често, организујемо дружења, пробамо вино у разним фазама. То је заиста диван посао, сјајно је што нас има тако много, у сваком моменту нека може да оде и испрати ситуацију у подруму".

"Кад год путујем, обавезно иде у кофер макар једна боца. Волим пријатељима да поклоним наше вино, то је лични моменат. Све винарке су овако поносне, прошле године смо имали прву бербу једног дела винограда, имали смо литмитиран број боца, једва смо се суздржавале да ми не купимо све, да нешто оставимо и за тржиште".

Марковићева каже да су жене пресрећне због доброг вина, јер вино је напоран рад, гомила препрека, укључујући и актуелне олује. Додаје да је вино пре свега уживање. Храбре жене, ппредузетнице из ове винарије свесне су да ће, ако буду истрајне, следећа генерација у потпуности уживати у полодовима њиховог рада.