Овако резултате истраживања америчког јавног мнења које спровела телевизијска мрежа ЦНН коментарише политички аналитичар, истраживач јавног мнења и главни уредник „Нове српске политичке мисли“ Ђорђе Вукадиновић.
За разлику од краја фебруара 2022, када је америчка телевизијска мрежа, коју наш саговорник назива „кућом која је предводник акције подршке Украјини и антируске хистерије“, када је 62 одсто испитаника било за то да Конгрес одобри средства којима би се финансирала Украјина, данас је натполовична већина америчких бирача против тога. Штавише, више од половине испитаних грађана, 51 одсто њих, сматра да су САД учиниле довољно да помогну Украјини.
Хладе се чак и бирачи Демократа
Све ово показатељ је да чак и бирачи Демократске странке више нису толико загрижени у антируској кампањи, сматра Вукадиновић.
Према његовим речима, расположење јавног мнења, осим када су у питању фундаменталне ствари, крећу се у циклусима са успонима и падовима. Када је реч о америчкој подршци Украјини, подршка америчког јавног мнења је инструментална и тактичка, а не стратешка и фундаментална – она је била резултат снажне медијске пресије и укорењеног вишедеценијског антируског расположења.
„Дакле, од почетка се радило о томе да је „украјинизам“ у функцији, антирусизма, односно жеље да се нанесе што већа штета и по могућству порази или уништи Русија. Пошто се тај план није остварио, тако се постепено хлади и овај украјински или проукрајински ентузијазам“, објашњава Вукадиновић.
И данас ће вероватно већина америчких грађана у анкетама рећи да је против руске специјалне операције у Украјини, да је против Владимира Путина или против Русије. Међутим, на питање колико су свог новца спремни да уложе у пораз Русије у Украјини, налази истраживања и расположење јавног мнења прилично се мењају, додаје он.
„Тако да ме у том светлу заправо и не чуде бројке које су се појавиле и то у ЦНН-овом истраживању“, истиче наш саговорник.
Опрезније према Украјини чак и за време Бајдена
Бројеви које изнео ЦНН постају важни с обзиром да се председнички избори у САД приближавају, напомиње Вукадиновић.
„Код Републиканаца је хлађење видљиво и приметно већ поодавно, али ће сада чак и Демократе морати да, најблаже речено нијансирају и дозирају своју подршку Украјини. Неће они одустати од тога. Неће ни Бајден, ни било који други демократски кандидат, али ће та подршка бити опрезнија и условљенија, између осталог и због оваквих налаза“, сматра Вукадиновић.
Резултате ЦНН-овог истраживања не треба ни прецењивати, нити потцењивати јер су они поуздани индикатор постепеног хлађења проукрајинске еуфорије. Они не наговештавају велики преокрет или заокрет у америчкој политици. Чак и да Доналд Трамп победи на председничким изборима следеће године, великог заокрета неће бити, али сигурно је да би наступило преиспитивање безрезервне подршке САД Украјини, додаје наш саговорник.
Вукадиновић не искључује да ће преиспитивање америчке безрезервне подршке Украјини, с обзиром на резултате истраживања кренути чак и оквирима садашње администрације која би значила повећани опрез према Зеленском.
Сви механизми манипулације истином су потрошени
У демократским друштвима не би смело да буде јаза између понашања и праксе естаблишмента и расположења јавног мнења, напомиње Вукадиновић.
Међутим, како каже, теорија је једно, а пракса је друго. Током Вијетнамског рата, постoјaо је дубок јаз између онога што је влада радила и расположења јавности, које је у једном тренутку постало важан фактор.
„Околности су сада другачије, у Украјини нема америчких војника и то је важан елемент који ће и противљење том рату смањити и ублажити. Али, мораће да воде рачуна, поготово у предизборној години“, истиче наш саговорник и додаје да не очекује да ће се америчка администрација аутоматски прилагодити расположењу јавног мнења.
Америчке власти ће пре покушати да контролишу или преокрену јавно мнење. Међутим, питање је колико је такав покушај реалан, с обзиром на то да су скоро сви механизми манипулације истином потрошени.
„Тако да очекујем неку врсту компромиса између праксе и понашања администрације и расположења америчке јавности“, закључује Вукадиновић.