САД су после 24. фебруара 2022. године Украјини послале 66,2 милијарди долара војне, финансијске и хуманитарне помоћи, пише „Вашингтон пост“ позивајући се на званичне податке.
Лист наводи да је такав обим прилично незнатан у односу на укупан амерички војни буџет 1,66 хиљада милијарди долара и то је импозантна сума у односу на то да је Израел добио само 8,6 милијарди долара, Египат 3,3 милијарде долара, а Јордан 2,9 милијарди долара, док је Тајвану крајем јула обећано 300 милиона долара.
Притом се САД налазе на 12. месту свих украјинских донатора, који су квалификовани према уделу њиховог БДП-а који је чинила помоћ. Лидери су балтичке земље: Естонија (1,26 одсто), Латвија (1,09 одсто), Литванија (0,95 одсто), затим Пољска (0,86 одсто), Словачка (0,63 одсто) и Данска (0,51 одсто).
Према речима експерта, то је највећи обим подршке коју је Вашингтон дао другој земљи од преиода Другог светског рата.
Научни сарадник Института Брукингс Мајкл О'Хенлон је изјавио да су то велике цифре. САД су после Другог светског рата послале у 16 европских држава, у оквиру Маршаловог плана, око 150 милијарди долара с корекцијом инфлације за три године.
„САД би могле вечно да спонзоришу Украјину, али се то може назвати економски неодрживим и могло би бити политички неприхватљиво“, рекао је експерт.
У јуну је 44 одсто присталица Републиканске партије оценило да је то прекомерна помоћ која је Украјини послата (плус четири одсто од јануара), што произилази из резултата анкете „Пев рисирч центра“. То је највиша стопа од краја фебруара прошле године. Само 14 одсто присталица Демократске странке се слаже са таквим мишљењем, а међу свим Американцима са њим се слаже нешто више од четвртине, 28 одсто.
Критика обима подршке појављује се и у говорима неких кандидата у америчком сенату и председничког кандидата међу републиканцима. Бивши амерички председник Доналд Трамп је у јулу позвао конгресмене да не одобравају војну подршку Украјини, све док ФБИ, Министарство правде и Пореска служба САД не покрену сарадњу са републиканцима у истрагама о актуелном председнику Џозефу Бајдену и његовом сину Хантеру.
Осим тога, бивши амерички потпредседник Мајк Пенс је био извиждан на догађају у Ајови због испорука војне помоћи Украјини.
Џозеф Бајден је 9. маја прошле године потписао закон о војним испорукама Украјини по принципу „ленд-лиза“.
„То је историјски корак. Уверен сам да смо поново заједно победили и да ћемо заштитити демократију у Украјини и у Европи, као и пре 77 година“, оценио је ту одлуку украјински председник Владимир Зеленски.
„Ленд-лиз“ је програм по коме су САД изнајмљивале или кредитирале војну технику и опрему савезницима током Другог светског рата. Од марта 1941. године до августа 1945. године САД су савезницима предале помоћ по „ленд-лизу“ у укупној вредности од преко 50 милијарди долара, од којих је око 11 милијарди долара било за подршку СССР-у.
До сада овај програм није активиран , јер Кијев добија помоћ у оквиру посебних пуномоћја председника. Вашингтон намерава да пошаље оружје по „ленд-лизу“ само у случају прекида двостраначке подршке помоћи Оружаним снагама Украјине, јер не жели да наметне такве новчане обавезе Украјини, сазнаје „Политико“.
До сада овај програм није активиран , јер Кијев добија помоћ у оквиру посебних пуномоћја председника. Вашингтон намерава да пошаље оружје по „ленд-лизу“ само у случају прекида двостраначке подршке помоћи Оружаним снагама Украјине, јер не жели да наметне такве новчане обавезе Украјини, сазнаје „Политико“.
Руске власти критикују америчку испоруку оружја Украјини и другим западним земљама. Критици је подлегао и „ленд-лиз“ програм. Председник руске Думе Вјачеслав Володин је раније тврдио да се тиме Кијев гура у дужничку јаму, а за испоруке ће платити многе будуће генерације Украјинаца.