Тим свемирског телескопа „Џејмс Веб“ из Европске свемирске агенције (ЕСА) објавио је 26. јуна слику која нуди најдетаљнији поглед до сада на две младе звезде које се активно формирају, а које се налазе на 1.470 светлосних година од Земље у сазвежђу Вела. На слици, звезде назване Хербиг-Харо 46/47, окружене су диском материјала који „храни“ звезде док расту.
Али одмах испод тих звезда, у позадини задивљујуће слике дубоког свемира, налази се објекат који подсећа на џиновски космички знак питања.
Да ли то универзум има неко питање за нас?
Није јасно шта би тачно могао да буде објекат у облику знака питања, али на основу његовог облика и боје, научници имају неке идеје.
„Вероватно се ради о удаљеној галаксији или о потенцијално интерагујућим галаксијама (њихове интеракције су можда изазвале искривљени облик знака питања“, рекли су за Space.com представници Научног института за свемирски телескоп (STScI) у Балтимору, који управља научним операцијама.
Према мишљењу истраживача Научног института, црвена боја објекта на слици коју је направио Свемирски телескоп „Џејмс Веб“ говори да је објекат, какав год да је, прилично удаљен. Још узбудљивије, ово би могло да буде први пут да су астрономи видели космички знак питања.
„Ово је можда први пут да видимо овај конкретни објекат“, додали су из STScI. „Потребно је додатно праћење да би се са сигурношћу открило шта је то. „Веб“ нам показује много нових, удаљених галаксија - тако да има много нових истраживања која треба да се ураде!“
Мет Каплан, помоћник професора физике на Државном универзитету Илиноис, рекао је за Space.com да би објекат могао да представља две галаксије које се спајају.
Каплан је додао да постоји и много других могућности, али искључује звезду због недостатка осмокраких рефракционих шиљака који изгледају као да извиру из звезда на сликама телскопа „Џејмс Веб“ што настаје као резултат његових огледала.
Још запањујућих открића као што је овај космички знак питања сигурно ће доћи захваљујући могућностима снимања свемирског телескопа „Џејмс Веб“ у блиским инфрацрвеним зрацима високе резолуције, које му омогућавају да завири у далеке крајеве универзума, уочавајући галаксије удаљене чак 13,4 милиона светлосних година од нас, пренела је „Национална географија“.