Првобитну цркву, пре више од два века, подигао је свештеник Никола Костић, по причи мештана као чин покајања због убиства војводе Милића Радовића из Каоне.
Није познато да ли је поп Никола служио у својој задужбини, јер је умро убрзо по њеном завршетку. Због материјала од кога је црква грађена и временских услова, релативно брзо је зуб времена нагризао ову светињу. Попуцали зидови, склони паду, представљали су опасност по вернике, те се указала потреба за градњом нове светиње.
Иконе у иконостасу цркве Светог Богојављења у Врдилима које је насликао руски архитекта Михаил Глушченко
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Захваљујући прилозима верујућег народа, 1922. године је на темељима старе, изграђена је нова црква посвећена Светом Богојављењу, као задужбина народа из Надибра. Један од добротвора био је и краљ Александар Први Карађорђевић, па тако не чуди да ју је пројектовао руски архитект Михаил Глушченко.
Михаил Глушченко је дошао у Краљевину Срба Хрвата и Словенаца након Октобарске револуције, као политички азилант, заједно са преко 40 хиљада Руса. Високо образован, са дипломом Архитектурног факултета Универзитета у Кијеву, предавао је цртање и писање од 1921. до 1923, а водио је и приватну школу модерног цртања и уметности.
Детаљ из цркве Светог Богојављења
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Да ли понет носталгијом за Русијом из које је емигрирао, или пак жељом да дух отаџбине утисне у светињу земље која га је пригрлила, руски архитекта је цркву градио у руском стилу, па је због тога мештани назваше — руска црква.
Архитекта Глушченко је такође пројектовао и иконостас (који је изградио самоуки мајстор из Прогорелице,) за који је 1924. године насликао 20 икона на платну, које су на иконостас и постављене. Спомен-цркву је 28. августа 1936. осветио епископ жички Николај.
Црква Светог Богојављења у Врдилима подигнута је као споменик погинулим, умрлим и несталим ратницима у Балканским и Првом светском рату од 1912. до 1918. године. Налази се на седам километара од Матарушке Бање у селу Врдила код Краљева. Представља непокретно културно добро као споменик културе.
У унутрашњости цркве, на дванаест мермерних плоча, уклесана су имена 376 погинулих ратника у ратовима од 1912. до 1918. из 16 околних села.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
У унутрашњости цркве, на дванаест мермерних плоча, уклесана су имена 376 погинулих ратника у ратовима од 1912. до 1918. из 16 околних села.