#/media/File:X-ray3.jpg){kind=link}
Привремени имплантати користе се у лечењу сложених прелома, када је потребно дуже фиксирати кости у правилном положају. Али да би се такве конструкције извадиле после опоравка, потребна је поновна хируршка интервенција. Да би се то избегло, могуће је направити имплантате од биоразградивих материјала који се могу потпуно растворити у телу. Ту спадају легуре на бази магнезијума, елемента који је присутан у људском телу и по својим механичким карактеристикама одговара својствима природне кости.
Тренутно се магнезијум у хирургији користи само за израду привремених структура за проширење крвних судова (стентова), пошто је овај метал веома подложан корозији. Под дејством биолошких течности раствара се за један до три месеца, што није довољно за потпуно зарастање костију. Осим тога, истовремено се производе супстанце токсичне за организам, које успоравају процес зарастања и изазивају уништавање имплантата, чиме се смањује његова механичка чврстоћа.
Запослени Института за хемију Далекоисточног огранка Руске академије наука (Владивосток) развили су хибридни заштитни премаз за привремене саморастварајуће имплантате на бази магнезијума. Модификовани слој магнезијум оксида, натријум олеата – соли омега-9 органске киселине и биоразградивог поликапролактонског полимера шест пута је успорио уништавање метала од корозије и обезбедио контролисано растварање материјала.
„Временом ће уз помоћ адитивних технологија, које омогућавају слојевито формирање тродимензионалних структура, бити могуће ‘штампати’ персонализоване привремене имплантате за сваког пацијента. Постепено се растварајући у телу, у процесу опоравка они ће бити замењени коштаним ткивом. Заштитни премаз који смо развили омогућио је да се контролише брзина саморастварања магнезијумских структура, као и да се искључи могући токсични ефекат имплантата“, објаснио је руководилац истраживања које подржавају грантови Руског научног фонда и водећи научни сарадник на Институту за хемију Далекоисточног огранка Руске академије наука Андреј Гнеденков.
Планирано је да се ефикасност предложеног приступа у медицинској пракси испита тестирањем имплантата са хибридним премазом на лабораторијским животињама. Осим тога, истраживачи намеравају да тестирају сличне премазе направљене од других биокомпатибилних једињења која такође могу имати антибактеријска својства.