Жмурке на 4.000 метара: Како је петогодишњи Србин освојио врх Африке /видео/

Док цео свет бруји о његовом невероватном подвигу, Огњен једе остатке торте у облику Килиманџара са којом је мајка Катарина њега и оца дочекала по повратку кући.

Тата Зоран свестан је да многи мисле да је одлазак на 5.895 метара био ризичан, али он је сигуран да је Огњен одлично поднео успон. Живковић је лекар, задужен за бригу о здрављу немачке војске, цариника и ватрогасаца, тако има више слободног времена, него када је радио на клиници, па се може посветити планинарењу, којим се бави од кад зна за себе. У тај чаробни свет, ушао је и његов син.

"Од треће године сам га увео у свет планинарења, ишао је свуда по Баварској шуми и Бајерну, Аустрији и Јужном Тиролу у Италији, где су врхови и преко 3.000 метара. Интензивно смо радили с њим, видели смо да он то воли, да он то може. Никада се није жалио на умор, мотивација су му били наши инспиративни разговори. Што се тиче физичких предиспозиција, да, он јесте изузетан".

Тата Зоран додаје да нису били сами током припрема, урадили су све што треба, упознали се и са фаталним грешкама на Килиманџару, консултовали професионалце и што је најважније, изнајмили опрему за вештачку аклиматизацију у кућним условима, тако су се прилагођавали условима високе надморске висине, да не би добили висинску болест.

"Парцијални притисак кисеоника на тим висинама, на Килиманџару, на висини од 5.500 метара, је упола мањи него што је на нивоу мора. То је онај притисак кисеоника који вам сам ваздух упумпава у плућа, пошто је упола мањи, горе нема тог притиска да вам упумпа кисеоник, морате да се борите за њега. Морате да будете и предодређени да трпите велике надморске висине".

Оги и тата током припрема ноћу су спавали на симулираним висинама, преко дана имали физички напорне тренинге са маском на лицу, а радили су и такозвану пасивну аклиматизацију, били на 5 хиљада метара док гледају филмове, цртаће или док цртају.

Стигли су у Африку, а већ следећег дана је кренуо успон са драматичним почетком. Иако је дечак пре годину дана добио дозволу власти Танзаније да може да се пење на Килиманџаро, морао је да чека специјалну дозволу Националног парка, експедиција је изгубила доста времена .

"Огњен се пробијао са закашњењем од четири сата за осталим експедицијама кроз ноћ, кроз џунглу, кроз јаку кишу. У помоћ су нам стигла два снажна момка из наше експедиције, који су помогли да сигурно и безбедно стигне у камп. У експедицији је било 14 људи, уз Огњена и мене. Тим је био подељен у две групе, прва је ишла испред нас и градила кампове, обезбедила нам сигурно преноћиште".

Овај планинар додаје да је први тим спремао и храну, Огњен је имао и свог конобара, импровизовани тоалет. И остатак екипе који је био са јунацима ове приче, давао је техничку подршку. Вођа Муса Сари, инструкције око избора опреме, он је одређивао паузе и време када планинари могу међусобно да разговарају, јер требало је чувати снагу за врх.

Зоран додаје да је дете одлично поднело успон, јер је сваки члан екипе о њему бринуо као о мало воде на длану. Каже да је Муса увек био на 20 центиметара од Огија.

"Уз то, све време су мерили пулс специјалним оксиметром, мерили смо и сатурацију. Био је ту и Вилсон, један од најискуснијих, коме је ово био 46. пут да стоји на врху Килиманџара. Просто невероватно, али је сваки члан тима ово схватио као личну мисију, императив победе. Ако би Огњен то освојио, не само да би их прославио, то је добар одзив за будуће експедиције, то значи да су стручни, добри, да је са њима сваки успех могућ".

Огњен је успут учио чланове експедиције српски, играо се, сви су били ту да би му му подигли мотивацију. Ни једном се није пожалио на умор, плански и кроз игру стигао је до врха.

"А горе, сумњам да је био толико свестан као што смо ми тога били свесни, јер на тој висини, при том парцијалном притиску кисеоника, не можете добро да размишљате. Утисци вас стижу кад сиђете доле и расту", каже Живковић.

Додаје да су, када је Огњен досегао сам врх, направили неколико фотографија и снимак, да би документовали овај невероватан успех, Затим су дете безбедно спустили.

"Тада смо почели да причамо о врху, питали смо га где је био, да ли је срећан. Све нам је потврдио и када смо се вратили, у нашем дому у Немачкој. Мајка му је направила торту у облику Килиманџара, он је показао тај највиши врх, Ухуру на коме је био. Гледао је своје импресивне фотографије, на којима се смејао. Мислим да у овом јесте свестан где је био, али, шта је урадио, мислим да ће то доћи тек са годинама".

Огњенов велики подвиг, његов светски рекорд, неће ући у Гинисову књигу рекорда, јер она важи за узраст од 16 година, јер се људи често излажу ризику да би били уписани. Свакако ће бити забележен као најмлађе дете које се попело на Килиманџаро.

На крају разговора за Спутњик његов отац додаје да највећу захвалност дугује комшијама у Немачкој, људима који су им дали подршку и улили самопоуздање. А посебну су добили од великих пријатеља Срба из Шведске, чувеног хеви метал бенда "Сабатон".

"Послали су нам одговарајућу опрему, то је бенд који је опевао херојство српског народа у Првом светском рату, опевао је и Милунку Савић, "Лејди оф д дарк" се зове песма. Они су тако јако, инспиративно деловали, дали су нам надљудску снагу. Уз њихове песме, ми смо са српском заставом храбро корачали да остваримо оно што смо остварили", каже отац и додаје да је Огњен симболе Србије носио са поносом.