Економиста Бојан Димитријевић тако види вест да естонска ЛХВ банка од 1. септембра уводи ограничење платног промета са пет држава, међу којима и Србијом. Реч је о државама које нису увеле санкције Русији.
Талин као извршитељ
„У вези са тешком међународном ситуацијом изазваном агресијом Русије, од 1. септембра 2023. године, никаква плаћања се не могу вршити нити примати од банака Јерменије, Србије, Узбекистана, Киргистана и Казахстана“, навела је банка у тексту.
Да ли је то одазив на позив америчког Конгреса да се Србија санкционише, и увод у јаче рестриктивне мере после санкција које су америчке власти увеле директору БИА Александру Вулину, а које су, како је пре месец дана речено у Одбору за спољне послове Конгреса, „подсетник да се не толерише руски малигни утицај у Србији“.
Некадашњи профеор Економског факултета у Београду, др Димитријевић каже за Спутњик да наша привреда са том естонском банком нема пословни контакт и одлука која ступа на снагу 1. септембра не може да нам нанесе неку штету.
Пробни балон преко Естоније
„Симболички, то је вероватно неки пробни балон за неке друге активности, или нека врста мале опомене шта би евентуално могло да се дешава у будућности, јер су и раније европске банке најавиле да ће почети евентуално да кажњавају земље бившег Совјетског савеза које нису увеле никакве санкције Русији“, констатује наш саговорник.
Није то банка, па ни држава која може да нам науди, али је чињеница да је Естонија, заједно са осталим балтичким државама, не само најстрожи критичари Русије и оних који им нису увели санкције, већ се најлакше повија пред налозима САД.
Естонија као и остале балтичке земље су показале да се најлакше повијају под притиском САД
© Sputnik / Рамиль Ситдиков
/ Управо су балтичке државе, под притиском САД, прве почеле у Европи да круне кинеску иницијативу „Појас и пут”. Тако је кинески клуб за сарадњу са земљама Централне и Источне Европе прво напустила Литванија у мају 2021. године, а тачно пре годину дана и Летонија и Естонија. Тада је професорке права на америчком Универзитету Корнел, Сара Крепс оценила да балтичке земље на овај начин показују лојалност САД и западним савезницима како би их они наградили снажнијом војним одбраном.
Нека ограничења су могућа
Зато по оцени Димитријевића, не треба ни сада да чуди ревност Естоније у одбрани западне, односно америчке политике.
На питање колико је реално да нам, ако занемаримо ову опомену из Талина, Запад уведе санкције, он каже да таква опасност постоји, али да, по његовом мишљењу, ипак не треба да размишљамо о увођењу санкција Русији.
„Неки облик ограничења је врло могућ, типа да можда нешто буде у вези нафтне индустрије, платног промета, некаквих сировина које су нам значајне, или неко размишљање о визном режиму, или о нашој авиокомпанији - где би евентуално могла да слети, где не. То су неке могуће лакше форме које би временом могле да буду и појачане. Не искључујем ту могућност“, каже наш саговорник.
Он, ипак, сматра да се они много више баве и имају много већих проблема због рата у Украјини, него да се превише баве санкцијама Србији. Због тога што САД следеће године бира председника врло је могуће да ће актуелни председник, уколико се поново кандидује, размишљати о још неким тврђим активностима.
Не доводе у питање однос према Русији
„Уколико је ова америчка администрација намерила да крене са тим санкцијама у извесном ограничемом обиму, она ће то радити без обзира на расположење јавног мнења. Али ако дође до промене администрације, у смислу повратка Трампа, онда је вероватно искључена било каква могућност санкција према Србији“, уверен је Димитријевић.
Чак и ако санкција буде, оне, по његовом мишљењу, неће бити таквог значај и таквог обима да би довеле у питање нашу политику према Русији.
Овај пробни балон, како каже, у сваком случају треба даље пратити, видети хоће ли се он интензивирати. Уколико се на томе буде радило и ако буду хтели да то ескалира у наредном кораку ће одабрати неку земљу која има интензивније економске односе са нама, закључио је наш саговорник.