Пре две године Токио и Сеул једва да су разговарали, а онда је Џозеф Бајден започео „дипломатско постројавање“ не би ли два главна америчка савезника у североисточној Азији што пре превазишла болно историјско наслеђе у корист „вишег безбедносног интереса“.
Бајденово приближавање Јужне Кореје и Јапана
Колико се тога променило у односима две суседне земље постаће јасно наредног петка, кад амерички лидер буде угостио председника Јужне Кореје Јун Сук Јеола и јапанског премијера Фумија Кишиду.
Биће то први Бајденов самит у Кемп Дејвиду и први трилатерални састанак у овом формату. Циљ скупа је нови замах у безбедносној сарадњи, јер се већ најављују заједничке војне вежбе три земље, што подједнако брине и Пекинг и Пјонгјанг.
Америчке коалиције за „обуздавање Кине“
САД већ неколико година у својој стратегији обуздавања раста Кине стварају читав низ коалиција и алијанси у Пацифику, попут КВАД-а (САД, Индија, Јапан и Аустралија) и АУКУС-а (Аустралија, Велика Британија и САД), а један од новијих напора америчке администрације свакако је покушај да се створи трилатерална сарадња између САД, Јапана и Јужне Кореје у војној области, каже за Спутњик Александар Митић из Института за међународну политику и привреду.
То је последици покушаја Бајдена да преокрене до пре две-три године прилично лоше односе савезника Вашингтона, Јапана и Јужне Кореје, не би ли се два важна стратешка партнера САД у Пацифику поново приближила и почела да заједнички делују у одвраћању од, како Американци кажу, „претњи које долазе из Пекинга, Москве и Пјонгјанга“.
Корак ка индопацифичком НАТО
Американци се труде да ојачају АУКУС и КВАД, постигли су договор о прављењу нових база на Филипинима, један од важних елемената њихове политике у индопацифичком региону је и ова сарадња Јапана и Јужне Кореје, као и најава отварања канцеларије НАТО у Токију.
„Не можемо још да говоримо да се овде ради о формалном стварању неког НАТО у смислу класичног пресликавања Северноатлантске алијансе на Пацифик, али је реч о читавом низу акција које корак по корак иду у том правцу. Да ли ће Американци успети у намери да направе индопацифички НАТО још увек је тешко рећи, али је сасвим сигурно да се из њихових потеза види једна таква намера.“
Наравно, ни Кинези не остају дужни и они организују читав низ акција којима стављају до знања да неће тако лако дозволити Американцима да направе једну такву Алијансу.
Кад је реч о Јапану и Јужној Кореји, Митић подсећа да смо ове године у фебруару и марту били сведоци веома успешне шатл-дипломатије САД кад су Токио и Сеул потписали више споразума уз билатералне посете на врху, којим су „затворили“ читав низ историјских, спорних питања.
Реч је, пре свега, о ономе што се дешавало током јапанске окупације Кореје од 1910. до 1945. године, попут присилног рада Корејаца у Јапану услед кога их је више од 60.000 страдало.
„Сва ова историјска питања су сада стављена мало у страну у овом новом геополитичком контексту и у геополитичком концепту САД да разним алијансама опколе Кину и практично спрече сарадњу између Кине, Русије и Северне Кореје.
Чињеница је да Бајден покушава да искористи прилику што на власти у Токију и Сеулу има прилично позитивне саговорнике по питању ове трилатералне сарадње. И јапански премијер Кишида а поготово корејски председник Јун, који је дошао на власт пре годину дана, поборници су тог приближавања између Сеула и Токија.“
Американци желе да институционализују ту сарадњу баш због тога што приближавање Јапану у Јужној Кореји, због историјских и неких других разлога, није толико популарно и зато се и у Вашингтону и у Токију боје да би у случају доласка неке нове власти у Сеулу ова трилатерална сарадња могла бити угрожена.
„А са институционализацијом те трилатералне сарадње опасност од тог сценарија би била умањена“, наглашава Митић.
Састанак у Кемп Дејвиду – додатни притисак на Јужну Кореју
Састанак у Кемп Дејвиду сигурно је важан корак за Американце који ће довести до одређених механизама за даљи покушај институционализације ове сарадње, а намера је да се састанци одржавају на највишем нивоу, једном годишње као што је случај и са осталим алијансама које праве, сматра Митић.
Очигледно је да желе да максимално покушају да створе неке механизме који ће бити трајни и, у неку руку, потпора свеукупном грађењу неке врсте новог НАТО, односно алијансе предвођене САД у Индопацифику.
Само место састанка, Кемп Дејвид има своју симболику јер су ту у неколико наврата одржани веома важни састанци и у Другом светском рату, а ту је склопљен и чувени мировни споразум о Палестини. Међутим, Јапан и Јужна Кореја, без обзира што су обе земље стратешки партнери САД и што имају заједничке супарнике у региону, још увек нису у потпуности нормализовале односе.
„Не можемо да кажемо у овом тренутку, без обзира на намеру председника Јуна за неку потпуну нормализацију односа Јапана и Јужне Кореје, да за то постоји подршка у самој Јужној Кореји. Много је већа подршка у Јапану, али мислим да је тако нешто још увек непопуларно у Јужној Кореји. Али свакако да ће сама чињеница да се овакав састанак одржава у Кемп Дејвиду ставити додатан притисак и дати један додатан политички и историјски значај оваквом једном састанку.“