Ко је био „гроф од Авале“ /фото/

У години обележавања пуних шест деценија од оснивања, Историјски музеј Србије изложбом „Чекајући сталну поставку” пред посетиоце износи највредније предмете из својих препуних ризница, док са нестрпљењем ишчекује пресељење у нови дом - зграду старе Железничке станице.

Чим закорачи у унутрашњост Музеја, посетиоца ће у централној сали дочекати један од бројних оргиналних експоната великог историјског значаја - инсигније краља Петра Првог Карађорђевића.

Инсигније краља Петра Првог Карађорђевића су у периоду између два светска рата скриване у манастиру Жича

Српски краљ који је путовао инкогнито

Један од занимљивијих експоната је пасош регента Александра I Карађорђевића. Пасош је издат 28. новембра 1918. а јавности је мање познато да је путовао инкогнито под именом „гроф од Авале“.

Пасош регента Александра за путовање инкогнито под именом "гроф од Авале". Издат 28.новембра 1918.

У стакленој витрини на гримизним јастуцима, изложени су шар, жезло, копча за плашт и једина сачувана српска круна! Нацрт за круну урадио је Михаило Валтровић, док је израда била поверена радионици брађе Фализ у Паризу. Краљева жеља је била да се круна излије од дршке топа вожда Карађорђа, чиме је уместо новчане вредности круне обезбеђена једна неопходнија – симболична.

Круна Петра Првог Карађорђевића је једина сачувана српска круна.

Зид иза витрине прекрива, сада рестауиран, раскошан крунидбени плашт од венецијанског плиша и свиле, оивичен хермелином којим је краљ Петар био огрнут током свог крунисања септембра 1904. у манастиру Жича.

Поред одабраних предмета из заоставштине српских династија Карађорђевића и Обреновића, на изложби су премијерно представљене и идеалне реконструкције круна и одежда српских средњовековних владара и владарки.

Сат и лична карта( на француском) Наталије Обреновић

Посетиоци тако могу видети идеалне реконструкције круна цара Душана, краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића, круне царице Јелене и круне Јелене Анђел, у народу познате као Анжујске, жезла цара Душана и краљице Јелене, као и одежда Михаила Првог Војислављевића, односно Милутина и Драгутина из периода детињства.

Жезло и круну цара Душана је израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица по узору на фреске из манастира Лесново, а у консултацијама са релевантним стручњацима

Круне су ручно рађене старим техникама, на основу сачуваних писаних извора и фресака из манастира Лесново, Манасија, Студеница и Сопоћани, а у консултацијама са бројним релевантним стручњацима.

Идеална реконструкција круне и жезла царице Јелене

Изложба ће у наредном периоду бити обогаћивана новим реконструкцијама круна и других инсигнија, које су у процесу израде, тако да ће се пред посетиоцима наћи и круне краља Михаила I Војислављевића, краљице Симониде, краља Твртка I Котроманића и деспота Ђурађа Бранковића.

Аутори концепције изложбе су др Душица Бојић, Слађана Бојковић и Тијана Јовановић Чешка, дизајн поставке је осмислила кустоскиња Изабела Мартинов Томовић, док су у припреми и реализацији изложбе учествовали кустоси Музеја.

Изложба се реализује под покровитељством Министарства културе Републике Србије.