Јачање албанског контингента у оквиру Кфора најавио је 12. августа министар одбране Албаније Нико Пелеши, према чијим речима овај чин повећава допринос Албаније НАТО-у, као и да тиме „потврђују своју улогу извозника глобалног мира и безбедности“.
Сада, Кфор најављује појачано кретање трупа и возила, као и вежбе у циљу тестирања и одржавања оперативних способности „како би се обезбедио исти ниво обучености и спремности свих јединица које долазе на терен“.
Провидна стратегија јачања Куртијевог режима
Према речима научног сарадника Института за европске студије Александра Гајића, реч је о провидној стратегији да се у оквиру редовне попуне контингената на север Косова и Метохије убаци албанска војска зато што се западне силе и политички и војно сврставају на страну косовских Албанаца.
Гајић подсећа на тензије које постоје између српског цивилног становништва на северу Косова и Метохије и такозваних Косовских безбедносних снага, које се у четири српске општине налазе нелегално.
„Сада их ојачавају, јер се плаше и отпора Срба на северу, као и евентуалног покушаја Србије да помогне своје сународнике због притисака и терора који Куртијев режим намеће. Заправо на тај начин се шаље порука да Кфор неће бити непристрасан у овој причи и да неће бити војна снага која ће демотивисати стране између којих постоје тензије“, сматра наш саговорник.
Испоставља се тако да ће Срби са севера имати и специјалне снаге РОСУ, као и припаднике Кфора, који ће чинити припадници албанске војске, додаје Гајић.
Према његовим речима, они ће формално говорити да су на Косову и Метохији како би одржавали мир, али ће у политичком и војнобезбедносном смислу подржавати Куртијеву страну.
Уместо албанских полицајаца, Срби добили албанске војнике
Такође се испоставља да је јачањем албанског контингента Кфора компензовано повлачење двадесетпет одсто полицајаца са севера Косова и Метохије, наводи Гајић и подсећа да је почетком јуна појачање добио и турски контингент у оквиру Кфора.
Турска је регионална сила која је признала самопроглашену косовску независност, објашњава он. Према његовим речима, без обзира на релативно позитиван утицај који Турска има на српску економију, њено присуство на Косову и Метохији срачунато је на то да де факто одрже и ојачају стање које је успостављено 1999.године.
„Они то стање тумаче као неповратно и као вид подршке независности, а безбедност на том простору тумаче као подршку такозваној сувереној држави Косово, а не да се ради о територији која се налази под мандатом УН, чији је статус одређен Резолуцијом 1244 као део Србије и о чијем се статусу може преговарати“, каже Гајић.
Срби у све тежој ситуацији
Према Гајићевом мишљењу, Срби на северу КиМ налазе се у све тежој ситуацији – долазак новог албанског контингента значи да и Аљбин Курти и Запад који га подржава и спонзорише подижу улог и јачају позиције не би ли појачали притисак на Србију.
„Сада је питање процене да ли треба тактизирати и уздржавати се и до ког момента ти људи могу да издрже притисак и проблеме које им Куртијев режим намерно намеће или да крену да пружају јачи отпор, што опет Курти жели јер жели да искористи сваку инцидентну ситуацију као повод за обрачун и да покуша да протера Србе и да се Србија увуче у конфликт где ће на његовој страни бити НАТО и Кфор. А очигледно да у том смислу НАТО и шаље албански контингент“, објашњава наш саговорник.
Срби ће сигурно наставити пасивни отпор и демонстрације испред институција у четири северне општине, међутим, проблем је јачање војног присуства које је према Србима непријатељско, додаје Гајић. Самим тиме се очекује све јачи политички притисак и питање је колико дуго самоорганизовани Срби могу такав притисак да издрже.
Под оваквим условима, када у оквиру Кфора јачају контингенти који у најмању руку неће бити неутрални, према Гајићевом мишљењу, неће бити могуће ни одржавање избора у четири северне косовскометохијске општине. Како каже, ради се о уцени по принципу „изађите на изборе или ће вам се догодити нешто још горе“, што је неприхватљиво.
Једина алтернатива за Србе је, уверен је наш саговорник, организован отпор док се не створе услови за изборе који би за српску страну били повољнији, а то значи да безбедност становништва буде боља.
„То је и разлог због кога су претходни избори били бојкотовани. Али, сада не могу да изађу на изборе ако ће безбедност бити још мања јер су разлози због којих су претходни избори бојкотовани још израженији и већи“, закључује Гајић.