Ова дозвола издата је за ограничени простор и уз обавезу да на месту возача седи особа са возачком дозволом, која је посебно обучена да контролише рад таквог возила и има могућност да у било ком тренутку искључи аутоматизовани систем вожње и преузме контролу над возилом.
Шест нивоа вожње
Саветник у кабинету премијера Србије, Стефан Баџа, објаснио је да према бројним међународним стандардизацијама постоји шест нивоа аутономне вожње, од нула до пет.
„Нивои од нула до два су системи подршке возачу и неке од њих, попут помоћи при кочењу и паркирању или слично, већ дуго представљају стандардну опрему великог броја возила. Нивои од три до пет разликују се према аутономији возила у односу на возачке могућности, као и могућност управљања у различитим окружењима“, навео је Баџа.
Србија је, указао је Баџа, дозволила пробну вожњу и тестирање возила које је нивоа три, што су пре тога у пракси урадиле само четири европске државе.
„Ова чињеница говори да компаније које развијају аутономна возила, делове и системе за та возила, перцепирају Србију као земљу тог нивоа развоја“, истакао Баџа.
Према његовим речима, такав напредан развој аутономне вожње најбоља је гаранција да је Србија спремна и да иде у добром правцу да у планирано време обезбеди и тестирање аутономних возила нивоа пет.
Баџа је истакао да нас је досадашњи приступ позиционирао међу напредније државе по овом питању и да ћемо ако тако наставимо до 2027. године, на Експу, имати аутономна возила.
Тржиште вредно више од 100 милијарди евра
Напоменуо је да тржиште аутономних возила и њиховог развоја вреди више од 100 милијарди евра и да ће вредети 20 пута више за 10 година.
Данашња аутомобилска индустрија све више се креће у правцу развоја софтвера, било за кретање возила, било за друге ствари, попут информационог система који омогућава сагледавање кварова на возилима, навигације, указао је Баџа.
У том смислу, развој возила једној земљи све мање је повезан са постојањем фабрика које праве физичке компоненте или склапају возила, већ много више са развојем информационих технологија, додао је он.
„У Србији постоји већи број светских технолошких компанија које развијају софтвер за своја возила. Омогућавање тестирања аутономних возила обезбедиће окружење за додатни развој, унапређење технологија и додатне инвестиције у нашу земљу. Добро позиционирање Србије у аутомобилској индустрији која укључује велику лепезу различитих економских активности јесте гаранција да ћемо и у будућности бити део нечега што је важно и што привлачи нове технологије и инвестиције и у крајњој линији обезбеђује развој и просперитет“, истакао је он.
О томе како гледа на нека етичка питања која се намећу када је реч о коришћењу возила без возача, наводи да су сва истраживања показала да би већи број аутономних возила допринео значајном смањењу саобраћајних несрећа, јер су направљена тако да поштују сва саобраћајна правила.
Што пре ова технологија буде заступљенија у саобраћају, то ћемо пре имати мањи број несрећа, сматра Баџа.
„Инсистирамо на транспарентности. Потребно је да произвођачи и компаније које развијају софтвер буду отворени о томе како њихови системи доносе одлуке, како би грађани имали поверења у технологију и како би се осигурало да те одлуке могу бити преиспитане“, рекао је Баџа.
На питање ко ће кога обучавати када је реч о употреби таквих возила, Баџа каже да је суштина вештачке интелигенције управо у двостраном односу.
„С једне стране, вештачка интелигенција учи од нас како треба да се понаша, а с друге стране, ми учимо како да живимо са том технологијом. У овом случају, што више возило иде нашим улицама, то ће више ствари научити, чиме расте њихова употребна вредност и могућности“, закључио је Баџа.