Земље БРИКС-а уздрмаће хегемонију долара

Могућа експанзија БРИКС-а, а посебно стварање сопствене валуте од стране ове групе земаља, већ плаши Запад.

„Ми смо, заправо, подстакли стварање БРИКС-а. Четрдесет земаља сада прети да ће напустити долар као светску резервну валуту. Ако се тако настави, Велика депресија ће нам се чинити као опуштена шетња“, изјавио је потенцијални кандидат за председника САД Роберт Кенеди Јуниор.

Од пет чланица БРИКС-а, само Кина и Русија могу да се похвале стабилним трговинским суфицитом у последње две деценије. На пример, у Индији увоз константно премашује извоз. У 2022. трговински дефицит земље се приближио 280 милијарди долара.

Ово је прилив капитала на индијско тржиште акција и кредита које су од западних банака узимали највећи индијски конгломерати. Због тога, Њу Делхи не може себи да приушти драстичне кораке за излазак из доларског система.

Индија би желела да користи предности БРИКС-а и да истовремено не напушта глобални свет заснован на долару. Притом Индијцима није битан сам долар, већ доларске инвестиције које се прикупљају на финансијским тржиштима Запада, где се котирају акције које су купили индијски конгломерати.

Бразил је такође укључен у светска тржишта акција. С једне стране, Бразил би са ентузијазмом увео нову валуту. Штавише, Развојну банку БРИКС-а води дугогодишња сарадница Луле да Силве, Дилма Русеф. Са друге стране, Бразил је веома опрезан према брзој експанзији БРИКС-а. То је повезано не само са страхом од јачања политичког утицаја Пекинга него и страхом да ће Запад постати непријатељски расположен према БРИКС-у (и чланицама ове асоцијације) ако у томе види противтежу САД, ЕУ и међународним институцијама које су они створили.

Бразил своју улогу у будућности види као лидер латиноамеричке заједнице. Чланство Бразила у клубу водећих незападних земаља, који данас представља БРИКС, али којем друге латиноамеричке државе немају приступ, добар је аргумент за јачање бразилских лидерских амбиција.

Јужна Африка, као економски најразвијенија држава на континенту, могла би да претендује и на улогу економског лидера у Африци и центра афричког макрорегиона, уколико би постојали предуслови за формирање таквог региона. Али Африка је превише сложен и разнолик континент, а Јужна Африка је оптерећена проблемима наслеђеним из њене колонијалне прошлости.

Ако говоримо о зависности јужноафричке економије од глобалног финансијског система, онда је та зависност нешто јача од зависности Индије или Бразила, али има квалитативно другачији карактер.

Од времена режима апартхејда и под међународним санкцијама, индустрија Јужне Африке је навикла да се развија на основу домаћих ресурса. Јужна Африка има највећи однос капитализације берзе према БДП-у земље - 348,3% (док је берзанска капитализација Кине - 83%, Бразила - 68,4%) и Русије - 46,8 %). Овако огромна капитализација се објашњава чињеницом да су у Јужној Африци и даље регистроване велике глобалне корпорације у власништву британског и америчког капитала. За рудара дијаманата De Beers или златара Gold Fields тржиште је цео свет. Рудници и предузећа компанија не налазе се само у Јужној Африци, па чак ни у Африци – већ у 25 земаља света. Gold Fields поседује руднике, поред Јужне Африке, и у Гани , Перуу и Аустралија.

Тешко је замислити да се Јужна Африка одрекне глобалне економије, али ситуација ће се променити ако БРИКС постане интегрисанија и способнија структура. У овом случају, Преторија може успешно да игра улогу представника ове структуре на афричком континенту без прекида везе са Западом.

Кина је земља БРИКС-а која је највише укључена у глобалну економију (прошле године њен трговински суфицит износио је 877,6 милијарди долара). Истовремено, Кина највише добија од трговине са Сједињеним Државама (суфицит од 404 милијарде долара), са ЕУ (суфицит од 276,6 милијарди долара) и Индијом (суфицит од 103 милијарде долара). Овакво стање би доста одговарало Пекингу да САД и колективни Запад нису покушали да га промене увођењем санкција кинеским компанијама и читавим индустријама и затварањем својег тржишта.

Кина је заинтересована да што дуже очува оно што се може сачувати од „старог” глобалног света, а да истовремено гради нови свет који обухвата што више земаља. Пекинг је заинтересован за ширење БРИКС-а и настанак ефикасних институција у оквиру ове асоцијације.

У пет земаља БРИКС-а Русија заузима средње место по БДП-у по ППП (5,3 трилиона долара) – мање од Индије (11,9 билиона) и Кине (30,3 трилиона), али више од Бразила (3,8 билиона) и Јужне Африке (953 милијарде). По позитивном трговинском билансу, Русија (+332 милијарде долара у 2022.) је на другом месту у БРИКС после Кине (+877,6 милијарди).

Руски извоз је разноврстан. Ту су угљоводоници и друге сировине (за које су Индија и Кина заинтересоване да увозе). Ту је храна, која је важна и за ове две најмногољудније земље на свету. Коначно, то је широк спектар индустријских производа. На неким позицијама, руски и кинески индустријски извоз могу да се такмиче за тржишта. Али у неким областима Русија има јединствене конкурентске предности.

У контексту ових санкција Русија је, више од осталих партнера из БРИКС-а, заинтересована за ширење састава ове асоцијације и изградњу заједничких институција, укључујући и увођење заједничке валуте. Колективни Запад може да запрети малим државама секундарним санкцијама и постигне бар делимичан успех. Али ако ове земље почну да раде једна са другом (и са Русијом) преко структура БРИКС-а које нису под контролом Запада, онда ће се Вашингтон, Лондон и Брисел суочити са непријатном алтернативом.

БРИКС је Русији потребан не само због санкција. Русији су потребна тржишта за сопствени извоз, а спремна је да преговара о сарадњи која ће помоћи њеним партнерима да се развију (што их у будућности чини солвентнијим, а самим тим и профитабилнијим). И ту би механизми БРИКС-а били веома корисни.