Најновији докази говоре у прилог ванземаљског живота на Марсу

На „Црвеној“ планети раније су пронађене неке хемикалије које су могле да имају кључну улогу у настанку живота. Мисија „Марс Сајенс Лаборатори“ НАСА ровера „Кјуриоси“, који је слетео на Марс 2012. године, пронашла је трагове органских материјала у узорцима тла и стена.

Они су укључивали везе састављене од угљеника, водоника и других елемената који често улазе у састав органских једињења, али нису били довољни да се једнозначно потврди присуство биолошких молекула. Истраживања су такође показала да је „Црвена“ планета имала воду, односно реке, језера и мора.

Међутим, ново истраживање, представљено у часопису „Нејчр“, отишло је корак даље - показало је да је на суседној планети постојао механизам врло важан за настанак и развој живота - циклус смењивања влажних и сушних периода.

Наиме, НАСА-ина мисија „Кјуриосити“ Ровер пронашла је правилне напуклине у древном марсовском блату које су настале током дугих циклуса смењивања влажних и сушних услова. Оне имају карактеристичан хексагонални облик, што указује на то да су се наведени циклуси у том подручју, названом Понтоурс, понављали током дужег периода.

Ово откриће врло је узбудљиво јер пружа први јасан доказ о постојању смене влажно-сувих раздобља налик на годишња доба на раном Марсу. „Ове посебне пукотине од блата настају када се влажно-суви услови понављају - можда сезонски“, рекао је главни аутор рада Вилијам Рејпин из француског Института „De Recherche en Astrophysique et Planétologie“.

Научници нису сигурни како је живот започео на Земљи, али према једној од теорија, управо су такви циклуси на копну помогли у стварању сложених хемијских грађевних блокова неопходних за микробни живот.

Ровер „Кјуриосити“ поступно се пење седиментним слојевима планине Шарп, високе око 5 километара, која се налази у кратеру Гале. На том путу 2021. године открио је пукотине у блату након бушења узорака из камена који се налази у прелазној зони између слоја богатог глином и вишег слоја обогаћеног сланим минералима сулфатима. Док се глинасти минерали обично формирају у води, сулфати се обично формирају када вода пресуши. Минерали присутни у различитим подручјима кратера Гале одражавају различита раздобља у његовој историји.

Аутори студије у уводу наводе да Марс има добро очуване седиментне записе старе милијардама година зато што већ дуго нема тектонских активности какве постоје на Земљи.

Надаље, аутори истичу да је евапоритан базен Гале, будући да смене мокро-сувих раздобља могу да стимулишу пребиотичку полимеризацију, могао бити посебно погодан за хемијску еволуцију која је могла довести до настанка и развоја живота.

Окружење подложно циклусима влаге и сувоће сматра се погодним, а можда чак и неопходним за тзв. пребиотичка хемијска еволуција која је претходила еволуцији живота.

Аутори наводе да се због исушивања активност воде смањује, а повећава концентрација растворљивих компоненти у преосталој течности, што промовише повећање брзине реакције, посебно код реакција вишег реда.

„На пример, реакције које стварају нуклеотиде из њихових саставних нуклеобаза (рибоза и фосфата) стварају воду и стога им погодују ниске активности воде. Но, најважније је да реакције полимеризације потребне за развој од нуклеотида до РНА или ДНА и од аминокиселина до протеина, захтевају дехидрационе кораке за које је показано да их олакшавају мокро-суви циклуси. Такође, диоктахедрални смектитни минерали, то јест набубрели глиновити минерали, слични онима у кратеру Гале и распрострањени по Марсу у окружењима која се тумаче као станишта, они су у стању да чврсто адсорбују нуклеотиде изменом катјона на базалним површинама и стога се сматра да фаворизују концентрацију и полимеризацију органских једињења. У одговарајућим условима животне средине Дарвинове пословичне „топле мале локве“ могле су да подстакну реакције за полимеризацију макромолекула и, уз континуиране циклусе влаге и сувоће, повећају вероватноћу хемијске еволуције ка настанку живота“, тумачи се у студији.

Истражена прелазна зона пружа запис о раздобљу у којем су дуги, суви периоди постали превладавајући па су се језера и реке које су некада испуњавале кратер почеле повлачити. Како се блато исушује, оно се скупља и пуца у напуклине у облику слова Т, што је „Кјуриосити“ још раније открио на локацији названој Олд Соукер, скупини пукотина у блату ниже на планини Шарп. Ти спојеви доказ су да се блато из Олд Соукера формирало и исушило једном.

Но, понављајућа излагања води и суши која су створила блато Понтоурса узроковала су да се напуклине у облику слова Т омекшају те поприме облик слова Y, да би напослетку формирале хексагонални узорак.

Хексагоналне напуклине у прелазној зони наставиле су да се формирају чак и након што је поврх њих положен нови седимент, што указује на то да су влажно-сувтои услови наставили да се понављају ком дугог периода. Кјуриоситијев прецизни ласерски инструмент ChemCam потврдио је да дуж рубова пукотина постоји тврда кора сулфата, што није превише изненађујуће с обзиром на близину сулфатне регије.

Ово откриће пружа нове доказе који заступају теорију да је Марс могао бити погодан за живот микроба.

Иако још увек нема дефинитивног доказа о постојању живота на Марсу, нова открића пружају узбудљиве нове трагове који би могли помоћи у решавању те загонетке.