РЕГИОН

НАТО напад на Републику Српску: Како ће Додик узвратити на Шмитов члан 203а /видео/

Немац Кристијан Шмит, који се представља као високи представник међународне заједнице у БиХ, најпре је прогласио да је његова реч изнад закона, а онда је преко Канцеларије високог представника поручио и да нико (осим њега) није изнад закона. Самозвани Бог би да буде и батина, па је у то име и подигнута оптужница против Милорада Додика.
Sputnik
Председник Републике Српске одговорио је на себи својствен начин, то јест, пркосно, тако што је поднео кривичну пријаву против оних који су кривичну пријаву поднели против њега. Криза у Босни и Херцеговини, изазвана НАТО нападима на Републику Српску, стабилно иде ка свом врхунцу…

Ново кривично дело

У основи проблема, наравно, лежи преварантско настојање Запада да у варљивом миру постигне оно што није могао у рату; настојање да Републици Српској одузме све оно што је добила – освојила – Дејтонским споразумом, које траје још откако је Дејтонски споразум и потписан.
Актуелно пак кључање у босанском лонцу интензивирано је с почетком јула када је Кристијан Шмит, поништавајући Закон о непримењивању одлука Уставног суда БиХ који је усвојен у Скупштини Републике Српске, у Кривични закон Босне и Херцеговине дописао фамозни члан 203а. ”Неспровођење одлука високог представника” постало је кривично дело; то је та његова реч која је изнад сваког закона јер, како је тамо изричито наведено, ”ова одлука ће имати првенство у односу на било које неконзистентне одредбе Устава Републике Српске, било ког закона, прописа или акта, било постојећег, било будућег”, примењује се директно а ступила је на снагу, ево шта још сматрају да има правну снагу, ”одмах по објављивању на службеној интернет страници Канцеларије високог представника”.
Што у пракси значи да је притисак на дугме на компјутерској тастатури у дотичној канцеларији довољан да поништи демократски исказану вољу читавог једног народа. Поприлично екстравагантно схватање демократског процеса…

Руска амбасада и немачки држављанин

Притом, да све буде још и горе, у Босни и Херцеговини и нема тог високог представникајер, за разлику од свих оних који јесу обављали ту функцију принудног управника Босне и Херцеговине, лице које се овом приликом тако идентификује, поменути Кристијан Шмит, није у том својству потврђен у Савету безбедности Уједињених нација.
Управо је на ту околност, очигледно непријатну са становишта правног својства грађанина Шмита, указала амбасада Русије у Сарajeву, напомињући да се ”без одговарајуће одлуке Савета безбедности немачки држављанин Кристијан Шмит не може сматрати високим представником”. Те су ”стога његове такозване одлуке нелегитимне”, а читав поступак – јазавац пред судом, такорећи, нису Срби одмакли много даље од Давида Штрпца и његовог права да му буде одузето све - представља ”пародију владавине права”. Док ”демократски изабрани и легитимни заступници Републике Српске”, навела је даље амбасада Русије, тиме што ”не признају легитимитет страног самозванца, истински бране примат међународног права и понашају се у складу са одредбама Устава Републике Српске”.
Додику, без обзира на то, сад прети пет година затвора због непоштовања одлуке тог страног самозванца – уз Додика и злосрећном вршиоцу дужности директора Службеног гласника Републике Српске Милошу Лукићу јер је тамо објавио одлуке које је Шмит забранио – а немачки ”Дојче веле” извештава и о постојању ”могућности подизања оптужнице у вези са ’нападом на уставни поредак’”, уз интригантну напомену да је ”симптоматично” што се ”Тужилаштво одлучило на ’непоштовање одлука високог представника’, што је далеко мање одрживо и теже доказиво”.

Угњетавање српског народа

Тек, из кабинета председника Републике Српске оцењено је да је ово ”класични акт угњетавања српског народа у Републици Српској, којем се жели одузети право на властите представнике, институције и устав”, а за то је оптужен амерички амбасадор у Сарајеву Мајкл Марфи ”у чијем је кабинету у америчкој амбасади”, како је наведено, ”ова оптужница и написана, и који је њен истински творац”.
И заиста, као да су желели да потврде исказане сумње, из прозване амбасаде су, одмах по подизању оптужнице против Додика, цинично поздравили овај потез Тужилаштва БиХ као показатељ да ”ниједан појединац не стоји изнад закона” – изузев оног чија реч мења те законе, али то ваљда нема везе – и као ”важан корак у спровођењу владавине права”.
Више-мање истоветне речи подршке стигле су као по команди и из других НАТО амбасада, а да је очигледно реч о њиховом пажљиво синхронизованом насртају на Републику Српску сведочи и проширивање листе америчких санкција са Додика и на чланицу Председништва БиХ Жељку Цвијановић, премијера Српске Радована Вишковића, председника Народне скупштине Републике Српске Ненада Стевандића и министра правде Милоша Букејловића, свима због тобожњих ”претњи Дејтонском мировном споразуму”. Вест о томе објављена је крајем јула, а амерички Радио Слободна Европа прокоментарисао је да је реч о ”продубљивању ’санитарног коридора’ око врха Републике Српске”.
Из Србије је, насупрот оваквим америчким настојањима, поручено да се на санкције неће освртати, а (не)очекивана подршка Додику стигла је и од председника Хрватске Зорана Милановића, као и мађарског шефа дипломатије Петера Сијарта.
”Српска никад није имала више пријатеља, спремних да нас разумеју”, рекао је тим поводом Додик, најављујући да ће до краја године, осим редовних сусрета са председником Србије Александром Вучићем, имати сусрете и са председницима Русије и Кине Владимиром Путином и Си Ђинпингом.
Како ће на то реаговати његови и њихови заједнички НАТО непријатељи? Каква се намера крије иза ове НАТО офанзиве на Републику Српску? Шта још можемо да очекујемо, и како Додик на то може да узврати?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили новинар и социолог Слободан Рељић и професор међународних односа Срђан Перишић.
Коментар