Ненад Будимовић из Департмана за сточарство ПКС-а говорио је о томе каква је ситуација на тржишту меса и друге хране, као и да ли ће од јесени цене ићи на доле или горе.
У продавницама у Србији има свих врста меса и стање је редовно, каже Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије. Додаје да може да се догоди само да се више користи једна врста меса у односу на другу – на пример, лети се од свињетине више купује пилетина, јер је лакша за припрему.
На питање можемо ли да очекујемо ниже цене меса од јесени, Будимовић засад не очекује промене.
Ипак, додаје да ће се ефекти афричке куге свиња и утицај на цене видети тек за два-три месеца. Сматра да актуелна цена свињетине, која је око 800 динара у малопродаји, није превисока ако се пореди са неким другим производима.
Проблем није само домаћи – и ЕУ има проблем са афричком кугом свиња. Не делује ни да ће тамо цене падати.
„Само ове године неких 500.000 крмача мање је ушло у приплод и то је велика количина меса, ако узмемо у обзир да једна крмача даје око четири тоне живе ваге. Свињско месо прошле године у овом периоду је било за један евро мање приликом увоза и то је један од показатеља да не знам да ли ће баш моћи да падају цене пошто је Европа и раније кренула са смањењем броја товљеника, не знајући да ће епидемија са афричком кугом да се овако разбукти“, појашњава Будимовић за РТС.
Наводи да је Србија у ову годину ушла са неких 2,7 милиона свиња свих категорија, од тога је у тову неких 1,2 милиона.
„Генерално у производњи свињског меса ми немамо довољну производњу за сопствене потребе, имамо 90 одсто довољности“, рекао је Будимовић истичући да се углавном увози месо за прераду.
Афричка куга свиња проблем и у Европи
На питање можемо ли трајно да решимо проблем афричке куге свиња, Будимовић је рекао да је врло тешко изаћи на крај са њом.
„Тешко је изаћи на крај са њом зато што нема могућности лечења, не постоји вакцина још увек, нешто се ради у Вијетнаму, нека друга серија имуних средстава, али то је на дугачком штапу. Видимо да имају проблем и Немци, Пољаци, Чеси, Хрвати, Румуни и Бугари, читаво окружење, и у Кини се појавила“, навео је Будимовић.
Мала потрошња јунећег и говеђег меса
У товном говедарству је за годину и по дана мање око 8.000 грла.
„Говедарство, као што је и производња млека, тако и тов јунади, односно говеда, врло је захтевно. Тражи велико ангажовање, радну снагу, велике количине кабасте хране. Ако узмемо у обзир да једна животиња поједе 40 килограма хране на дневном нивоу, ако то траје неких девет месеци, можемо лако да израчунамо шта значи товити једно или пет јунади. Међутим, ми имамо малу потрошњу јунећег и говеђег меса, неких четири килограма по становнику“, напомиње Будимовић.
Извоз јунећег меса могао би да помогне нашим сточарима.
„Ми тренутно немамо такорећи, никакав извоз ни у Европску унију, ни у Турску, ни у Кину, све су то неки преговори још увек, али мислим да би нашим произвођачима, нашим фармерима много значило да се пронађе пут за јунеће месо које је изузетног квалитета – то не кажемо ми у Србији, то кажу они који га користе“, рекао је Будимовић.