МОЈА ПРИЧА

Сергеј из Србије - Сергеј из Русије: Имењаци у посебној мисији

Путеви су им се укрстили на студентском путовању у Србији, Сергеју Комазецу из Београда и Сергеју Артјомову са Кавказа. Ова два младића повезује нешто много важније од истог имена, жеља за знањем и неговањем односа између два народа. У неком су тренутку у тој мисији заменили места, Сергеј из Србије отишао је у Русију, а Сергеј са Кавказа у Београд.
Sputnik
Срели смо их у кампу који је организовао Центар руског географског друштва у нашој земљи. Путују са колегама и упознају историју Србије, посебно њене делове који повезују два народа. То је важна тема за оба Сергеја.
Артјомов је студент прве године мастер студија, програм дипломатска служба, Института за међународне односе Министарства иностраних послова Русије, МГИМО.
Одувек је хтео у дипломатију, његов факултет држи Гинисов рекорд у учењу страних језика, има их 53. Пошто га јако интересује историја Русије и словенских народа, а историја Русије је много повезана са српском, а то је посебно важно, изабрао је српски. Учим га већ четири године, каже, са великим задовољством.
"Српски језик није само граматика и правила, то је велика култура. То велики, рекао бих, балкански амбијент, који много волим. Откривам и руски језик преко њега, пошто у руском понекад не знам како се поједини језички облици појављују, а српски за то има правило о коме у матерњем језику и не размишљамо. Сличности наших језика су толико јаке, да се у њима види и темељ наших веза", каже Сергеј родом са Кавказа.
Додаје да је једва дочекао ово студијско путовање са Географским друштвом, у Москви је упознао много Срба, а сада је видео и њихов крај. Одушевљен је, подсећа га на његов родни, слична је клима, планине и шуме.
"Постоји много сличности и у људима, наши људи су исто отворени, експресивни су као Срби. Повезује нас и оно што раде, то је пољопривреда, мој крај се зове житница Русије. Када идем колима Србијом, посебно југом, као да сам код куће, као да сам се вратио у свој родни крај. Баш ми је драго када идем у братску Србију, видим сличне крајолике, сличне пејзаже".
Сергеј из Русије у спомен соби Милунке Савић у Јошаничкој бањи

Сергеј отишао по знање у Русију

У пејзажима Србије једнако ужива и Сергеј Комазец, Београђанин, али на овом заједничком путовању пре свега млади научник, географ. Недавно је магистрирао на Санктпетербуршком државном универзитету. Већина његових вршњака одлучује се за даље школовање на западу, он није имао дилему, добро је знао шта жели и зашто, водила га је, каже, љубав према Русији.
"Потиче из детињства, мислим да је усађена уопште у дух српског народа. Није било сумње где ћу наставити школовање у иностранству. У Русији сам први пут био 2017. године у програму сличном овом који сада пролазимо са Руским географским друштвом. Тада, у летњем кампу, када сам се непосредно упознао са Русијом, још сам је више заволео, почео сам самостално да изучавам руски језик, културу, литературу и науку", прича београдски Сергеј.
Додаје да је једноставно уписати студије у Русији, постоје квоте, министарство сваке године расписује конкурс за стране студенте, а што је јако важно, студирање је бесплатно. То је један од разлога што се све више Срба одлучује да школовање настави тамо. Он је за ову опцију знао одавно, посетио је штанд Руског дома на Сајму образовања, уписао програм који у Србији не постоји.
"Русија има потпуно другачији поглед на науку и конкретно на ландшафте, пределе и пејзаже комплексног географског проучавања, којима је био посвећен мој смер. Добио сам знања која се у Србији не обрађују. Проучавање ландшафта, као комлексних, сублимираних знања физичке географије у Србији готово да није постојало, у Русији се ова област проучава преко 100 година. Знање које сам добио могу да применим у Србији", сигуран је Сергеј Комазец.

Сергеј председник Балканског клуба

Са Артјомовим има заједничке теме које се не односе само на климу и рељеф, имењак је већ четири године председник Балканског клуба свог универзитета, а основали су га 2015. студенти који воле Балкан. Раде на бољем разумевању и промоцији балканских култура. Руси, каже, добро познају Балкан, посебно Србију, посебно сада, али то су углавном приче и бајке. Њихов циљ је стручно знање, зато организују научне скупове и предавања, 2017. године посетио их је и председник Србије Александар Вучић.
"Био је и Милорад Додик код нас, у фебруару нас је посетио и председник Скупштине Републике Српске, Ненад Стевандић. Заправо је наш циљ да обезбедимо дијалог, да направимо терен за разговор свима, политичарима, научницима, студентима. Доста сарађујемо са Институтом за славистику Руске академије наука, пишемо и своја истраживања. Видим велико научно интересовање за Балкан, имамо и контакте са научним центрима у Србији, са универзитетима".
Сергеј из Београда у Нишу, у улози водича Центра руског географског друштва у Србији
Сергеј додаје да Балкански клуб сарађује и са српским студентима у Русији. Наглашава важну чињеницу, није реч само о младима из Србије, већ и о студентима из Републике Српске и Црне Горе, са читавог простора Балкана.
Будућег дипломату смо питали и да ли чланови његовог клуба виде паралеле између дешавања на простору бивше Југославије и данашњих у Украјини, да ли га виде као јединствен простор конфронтације истока и запада. Каже да има многих паралела са оним што се дешавало на Балкану деведесетих, и пре њих.
"Имамо сличне проблеме, сличне културе, па је и темељ многих проблема сличан. Руси сада показују велико интересовање за Србију, па и у овом смеру. Многи знају да је било ратова деведестих, сви знају за НАТО бомбардовање 1999. Наравно, када видимо данашњу ситуацију покушавамо да пронађемо паралеле", каже Сергеј и додаје, у маниру будућег дипломате, да је то веома комплексно питање, да је сада ситуација тешка, као што је и била на Балкану.

Магија Београда и Санкт Петербурга

Са траговима онога што је Србија преживела упознао се и сам, био је на стручној пракси у амбасади Русије у Београду, али рађе прича о другом доживљају главног града, кроз приче једног му од омиљених писаца, Моме Капора, уверио се да магија Београда заиста постоји.
"Колико тачно он описује Београд, неке навике Београђана, знакове тог града. Ја увек видим магију Београда, кад седим у кафани или шетам кроз град, видим те ликове из Капорових дела. Све сам обишао, имам у Београду омиљена места, улице, кафане. Кад се вратим у Москву, посебно зими, када је цича зима, увек се сећам Београда, његове топлине, живота, места где је све добро, фино и топло".
Таквих места Комазец се присећа у Санкт Петербургу, каже да се у прво време осећао као странац, али после периода прилагођавања, све је постало познато и једноставно. Кад је уписао другу годину, већ је био локални становник Санкт Петербурга.
Два Сергеја путују Србијом и уче историју и географију у оквиру деветог кампа Центра руског географског друштва
"Заволео сам град, први град који сам уопште посетио био је Санкт Петербург, посебно због људи које сам тамо упознао, места која сам обишао. Иако цео живот маштате о томе, када одете тамо, када непосредно све упознате, није исто. Заволео сам многе ствари, није било једноставно вратити се. За две године много сам људи упознао, многе сам већ доводио у Србију, ево и овде сада имамо једног учесника летњег кампа који је мој друг из студентског дома".

Знање и дипломатија за бољу будућност

Додаје да Руси врло брзо заволе Србију дружећи се Србима, да је огромна њихова жеља да посете Србију. Други Сергеј потврдно клима главом;
"Хтео бих да у будућности дођем у Србију као дипломата, да имам улогу у напредовању руско - српских односа. О томе маштам. Заправо, то није машта, то је план, јер планови морају да се испуњавају, а машта може да остане машта", истиче руски Сергеј.
Српски има другачији план, иако су му више пута предлагали да остане, упише докторске студије у Санкт Петербургу, хтео је да се врати;
"Мислим да би сви требали да се враћају у своју земљу, моја земља је Србија, ја се поносим тиме. У будућности видим сарадњу са Русијом кроз науку, просветитељску делатност коју и овај летњи камп доказује. Већ сам био и на неколико других универзитета, упознао се са њиховим предавачима. И они су веома заинтересовани за сарадњу са Србијом".
После разговора за Спутњик два Сергеја враћају се колегама из летњег кампа Руског географског друштва, иду даље кроз Србију путевима предака који су углавном заједно ратовали. Њих двојица играју на знање и дипломатију.
ДРУШТВО
Искуство за памћење: У Жичи се осећа духовна снага руског и српског народа
Коментар