Суд Босне и Херцеговине вратио је вратио на дораду оптужницу против Милорада Додика, председника Републике Српске, и Милоша Лукића, в.д. директора Службеног гласника РС, јер Тужилаштво БиХ није прецизирало које кривично дело је почињено, као ни каква је веза између онога за шта се терети Додик и онога за шта се терети Лукић.
Оптужница нема главни факт
У оптужници, наиме, недостаје главни факт – за шта се терете Додик, али и Лукић. Да ли то значи да је та оптужница у старту пропала?
Професор Витомир Поповић, некадашњи декан бањалучког Правног факултета и члан Руске академије наука, сматра да оптужница није требало да буде враћена на дораду, већ да буде одбачена од стране суда.
„Очигледно је да Тужилаштво није имало доказе јер оно што је доставило суду у БиХ није било довољно. Они инсистирају на томе су Додик и Лукић радили у саизвршилаштву за почињено кривично дело што опет нема много везе са правом, јер Додик је председник РС и као такав он је у обавези да у складу са Уставом РС потпише сваки указ о проглашењу закона Парламента РС. Док је Лукић као директор Службеног гласника у обавези да објавио одлуке Скупштине РС. Према томе, доказати саизвршилаштво особа које раде искључиво по Уставу и Закону РС је теоретски – немогуће,“ објашњава Поповић.
Шмит нема никаква важећа овлашћења и БиХ
Како каже, добро је ипак да је суд БиХ овако поступио, мада и даље сматра да је могао да лагано одбаци овакав предлог оптужнице јер кривичног дела нема.
„Све је засновано на односу такозваног високог представника који нема легитимитет од СБ УН за ту функцију, те стога не може ни да доноси законе. Бонска овлашћења на које се позива су такође вештачка творевина из 1997. године и на њих се не може позвати јер нису у складу са Анексом 10 Дејтонског мировног споразума. Из овога је, дакле, јасно да са овом тужбом Српска није у ћорсокаку, како они кажу, и да би било природно и нормално да главни тужилац, који је први у тој хијерархији и који представља орган државне управе ради у складу са оним шта од њега тражи држава. Овде то није случај већ је све покренуто на основу дописа америчког амбасадора у БиХ и такозваног високог представника који немају никакав легитимитет ни легалитет,“ подсећа наш саговорник.
Шамар Тужилаштву БиХ
Поповић штавише сматра да би тужилац требало да поднесе оставку, јер ово је велики шамар Тужилаштву БиХ.
„Мислим да је озбиљно нарушен кредибилитет и Тужилаштва и Суда који ако желе да опстану, морају много тога још да ураде на себи и да пре свега поштују законе БиХ. Понављам, високи представник није легалан нити легитиман и самим тим и све оно што он наметне, као што ни закон који треба да штити искључиво њега Тужилаштво није смело да прихвати. Једин парламентарни орган је Скупштина БиХ која на општем нивоу може да проглашава законе. Све остало је магла,“ каже Поповић.
У том смислу, закључује наш саговорник, Милорад Додик је потпуно у праву када каже да је ово све показатељ да је ова тужба према праву у старту пропала.
Иначе, у одлуци Суда БиХ да Тужилаштву врати оптужницу на дораду пише, између осталог, и да „с обзиром на то да је осумњиченима стављен облик одговорности – саизвршилаштво на терет, потребно је исто у чињеничном опису предметне оптужнице и навести, односно описати, посебно у односу на другоосумњиченог у узрочно - последичној вези са радњама првоосумњиченог“.
Како је све почело
Подсетимо, Тужилаштво БиХ је 11. августа оптужило Додика и Лукића за кривично дело „непоштовања одлука Уреда високог представника у БиХ (ОХР)“, да би суд оптужницу 18. августа вратио Тужилаштву БиХ на уређење и допуну.
Оптужница против Додика и Лукића је уследила након што је у Службеном гласнику РС објављен Указ председника РС, у којем пише да се одлуке Уреда високог представника у БиХ (ОХР) више неће објављивати у овој публикацији, а тиме ни поштовати у РС. Указом је наведено и да се у РС више неће примењивати ни одлуке Уставног суда БиХ. Такозвани високи представник у БиХ Кристијан Шмит је својим одлукама од 1. јула поништио оба ова закона Народне скупштине Републике Српске.
Шмит је због потеза Скупштине Републике Српске тада посегао и за такозваним Бонским овлашћењима и изменио Кривични закон БиХ, тако што је у исти убацио „да ће се било какве радње које нарушавају уставни поредак БиХ третирати као кривично дело", односно као „криминално непоштовање и неспровођење одлука високог представника“, а казна може износити до пет година затвора.
Упркос томе, Додик је 9. јула потписао спорни Указ након чега је Тужилаштво БиХ подигло оптужницу против њега и Лукића.