Није то био први пут да Ђоковић успе да се врати с ивице амбиса и да у тренуцима када је пред физичким колапсом после попијених шејкова и таблета за енергију пронађе невероватну снагу која га врати у меч и на крају доведе до екстазе.
У Синсинатију је имао улогу благог фаворита у двобоју са чак 16 година млађим Шпанцем, иначе првим тенисером света, који је у пет дана одиграо исто толико мечева и све у три сета.
Али, године, младост су на страни Карлоса Алкараса пред којим је блистава будућност уколико настави напорно да ради. Несумњиво је да би Алкарас свакога „почистио“ с терена с онаквом игром у финалу Синсинатија, али не и Новака Ђоковића.
Када су, вероватно, многи већ отписали српског аса ком се слошило од високе температуре у Синсинатију почетком другог сета, тачније у трећем гему, он је по ко зна који пут успео да васкрсне. Идентичан сценарио био је на завршном Мастерсу у Торину против Руса Данила Медведева.
Али, вратимо се на оно најсвежије, на епско и спектакуларно финале Синсинатија са Алкарасом.
Ђоковић је после претрпљеног брејка, затим и потврде од стране Алкараса, при вођству Шпанца 3:1, затражио медицински тајмаут. Лекар, апарат за мерење притиска и очајан физички изглед у тим тренуцима. Водио је велику битку Новак са својим телом, са својом психом, вероватно му је кроз главу пролазило и да преда меч.
Већина би предала у таквој ситуацији, не и српски и светски тениски ас. Новак је био стрпљив, чекао је да шејк који је претходно попио, као и креатин који је унео кроз таблете, за инјекцију енергије, почну да делују.
И то се и догодило! У осмом гему, када је „поништио“ брејк предности који је имао Шпанац од самог старта другог сета.
Од тада је Новак изгледао далеко свежије на терену. Дрхавицу и презнојавање, заменило је његово уобичајено лудачко трчање на све стране, као и вансеријски ударци који су погађали мету и „рањавали“ Алкараса.
На крају је Ђоковић успео да „преживи“ два тајбрејка, оба је добио после невероватне борбе и на крају је у најдужем мечу у историји Синсинатија успео да подигне трофеј.
У ролеркостеру емоција изашао је као победник, поцепао је мајицу што је био сам врхунац екстазе у којој се нашао 36-годишњи Београђанин, док је Алкарас на кратко био у сузама. Смењивале су се сузе и осмех, то онај искрени, дечачки на лицу надареног Шпанца који несумњиво поседује све особине да једног дана буде ту где је данас Новак Ђоковић.
Наредну прилику да публици и читавом свету који воли и прати тенис, приреде нови спектакл требало би да имају већ у Њујорку на УС Опену, чији је почетак заказан за 28. август и трајеће до 10. септембра.
Прошле године титулу је у одсуству Новака Ђоковића, који је имао забрану уласка у Сједињене Америчке Државе јер није вакцинисан од вируса корона, освојио управо Карлос Алкарас.
Погледајте нову епизоду емисије Спутњик спорт.