Како тачно стоје ствари биће познато 25. августа када ће се поново састати Социјално-економски савет у коме су представници синдиката, послодаваца и владе, када ће министарство финансија изаћи са својом рачуницом. Минималац сада износи 42.000 динара и прима га око 400.000 запослених, а његово повећање ће, како је раније речено, бити двоцифрено. Да ли ће оно бити 17 одсто, што би минималац добацило до 47.000 динара, како је то недавно изјавио председник Србије Александар Вучић?
Привреда то не може
Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић не сумња да ту негде треба тражити висину минималне зараде која ће се исплаћивати од 1. јануара 2024. године. Он је истовремено оценио нереалним захтеве синдикалаца, јер привреда, како каже за Спутњик, нема могућност да то испрати, а да не западне у још већу инфлацију.
Савез самосталних синдиката Србије (СССС), међутим, ни уочи нове седнице Социјално-економског савета не одступа од својих захтева да минималац, мимо устаљене форме, треба прво повећати 1. септембра, па онда како то увек бива, 1. јануара идуће године, како би кумулативно он коначно достигао минималну потрошачку корпу која је у мају ове године износила непуних 52.000 динара.
Секретар Већа СССС Зоран Михајловић за Спутњик каже да још од 2018. године траже да минималац буде у висини минималне корпе јер би они који раде и привређују требало да су у ситуацији да својим породицама обезбеде макар такву егзистенцију.
Не тражимо нереално
„Ми мислимо да би било логично да рецимо од 1. септембра па до 1. јануара важи једна цена, а од 1. јануара имамо другу цену и да то кумулативно буде 50.000-52000 динара, да се изједначимо или будемо близу тој минималној потрошачкој корпи“, прецизира наш саговорник.
Он објашњава да су тражили да се ове године ванредно мало подигне минимална зарада, јер би веће повећање одједном вероватно изазвало компресију плата, па би они који примају минималну зараду били изједначени са неким другим платама у неким организацијама.
На питање шта је у овом тренутку реално, он каже да њихов затев сматрају реалним - да га не сматрају то не би ни тражили.
Он истиче да још нису добили никакву понуду Министарства финансија, да је ових дана било речи да ће то бити двоцифрено повећање, али да је то широк појам и да је 10 одсто свакако много мало.
Чекамо понуду Министарства
Очекујемо да видимо у петак да ли има простора за повећање у овој години, а онда ако не буде ништа од повећања ове године, колико нуде за следећу годину.
Михајловић напомиње да су и послодавци за повећање минималне цене рада, али под одређеним условима.
„Траже да се ослободе намета које имају, односно подизање неопорезивог дела зарада и да делом буду ослобођени плаћања пореза и доприноса за социјално и пензионо. Ми, наравно, нисмо за то јер се тиме умањује одвајање и за здравствени систем, а умањују се и пензије. Мислим да није логично да им се толико излази у сусрет, поготово што је прошле године њихов профит био три пута већи него 2021. године. Њима је профит све већи, а никако не желе да то процентуално поделе са запосленима“, истиче секретар Већа СССС.
Може, али ако се држава одрекне
Одговарајући на те критике, члан председнишва Уније послодаваца Србије Драган Мијановић за Спутњик каже да ту постоје различити углови посматрања.
Наш саговорник истиче да постоји много малих послодаваца чији бизнис не би опстао при том нереалном повећању и Унија томе, како каже, не може да кумује, да преузме одговорност за то, јер она постоји да би штитила своје чланице.
„Послодавци нису априори против повећања минималне цене рада, али свакако тамо где су они ослобођени парафискалних и неких других давања, где може држава да интервенише, да се она одрекне одређених захватања и давања према држави од стране послодаваца, то би свакако било добро да се прерасподели“, каже Мијановић.
На подсећање да синдикалци упозоравају да ће ова ситуација довести до новог одлива радника у иностранство и да смо сада преплављенини увезеном радном снагом из свих делова света који раде за ниске плате, чиме правимо дуплу штету, он се слаже са тим, али и додаје да ми не можемо да утичемо на нешто што је глобална појава.
Мијановић сматра да смо сада код одређивања минималне цене рада у ситуацији да бирамо између гашења бизниса и одласка људи у иностранство, али и сматра да је то процес који је у току за који треба да сагледамо мало ширу слику, јер ни то неће трајати вечно.
Кад четвртине нису исте
Почасни председник Уније послодаваца Атанацковић додатно објашњава зашто је захтев синдикалаца нереалан.
„Повећење нечега за четрвтину је апсурдно. Не ради се само о тој цифри. Минимална цена рада је репер, од ње се почиње, тако да би све друге цене рада, све друге плате морале да се повећају. Постоји пуно људи који примају испод 50.000. Ако ово дође на 50.000 онда би неке друге морале да оду на 60 000,“ истиче Атанацковић.
Како то за послодавце није било апсурдно повећање профита у 2022. години за четвртину, односно 26,3 одсто и то усред двоцифрене инфлације, питају се у синдикату. Поготово после најаве заменика директора Сектора за економска истраживања и статистику Народне банке Србије, Милана Трајковића да би са оваквом динамиком развоја Србије просечна и минимална плата могле у року од три до пет година да покрију просечну и минималну потрошачку корпу.