1 / 20
Татари су јахали коње које су мењали у успутним мензуланама,(претечама објеката поште).У Мензулани су поред свежег коња могли добити и храну и смештај . Први назив Поште у Србији 1835. када је основана је био „Татарска служба”(детаљ фотографије која чини део сталне поставке)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
2 / 20
Поштанско возило је често поред, пакета, писама и других пошиљки превозило путнике, трговце, црквене великодостојнике, војнике (детаљ сталне поставке)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
3 / 20
Телеграф аустријско -мађарске фирме Deckert & Homolka
© Sputnik / Лола Ђорђевић
4 / 20
Библиотека ПТТ музеја поседује и велики број телефонских именика, од којих је најстарији "Списак телефонских претплатника" из 1912. године
© Sputnik / Лола Ђорђевић
5 / 20
На улицама Београда први поштански сандучићи су постављени 1863. што је и објављено у “Србским новинама” 17. августа 1863. Вест је гласила “за олакшавање предавања писама на пошту београдску, Министар унутрашњих дела наредио је да се при Одељењима Управитељства вароши Београда наместе сандучићи”.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
6 / 20
Пупинов калем. Овим проналаском је још 1900. године Пупин успео да реши проблем жичног телеграфског и телефонског преноса на велике даљине
© Sputnik / Лола Ђорђевић
7 / 20
Сателитски телефон
© Sputnik / Лола Ђорђевић
8 / 20
Након Другог српског устанка кнез Милош је за татарине бирао људе од поверења међу Србима. Последњи татарин у Србији био је Риста Прендић.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
9 / 20
На поштанској марки издатој поводом 185 година дипломатских односа Србије и Русије налази се Сава Владиславић Рагузински (1669–1738), саветник Петра Великог, оснивач дипломатске службе Руске Империје и први конзул у Косовској Митровици Григориј Шчербин
© Sputnik / Лола Ђорђевић
10 / 20
Упуство за употребу на једној од старих типова телефонских говорница
© Sputnik / Лола Ђорђевић
11 / 20
Поштанска кочија из 1860. године, због које је морао бити срушен зид музеја,.Кочија се није смела растављати, а због величине није могла бити увезена кроз главни улаз
© Sputnik / Лола Ђорђевић
12 / 20
Поштари су често користили разне врсте мотоцикала, нарочито у удаљеним селима
© Sputnik / Лола Ђорђевић
13 / 20
Хјуз је проналазач пријемног телеграфског уређаја којим је први пут (1855. године) остварена могућност непосредног штампања слова на пријемној траци.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
14 / 20
Прву телеграфску поруку је Морзе послао 1844. године из Вашингтона у Балтимор, а она је гласила: "Шта је Бог радио"
© Sputnik / Лола Ђорђевић
15 / 20
Једна од три веспе које су користили поштари у Београду, Загребу, Љубљани за брзо достављање поверљивих телеграма, писама, пакета(најћешће између министарстава). Оргинална боја веспе била је бела.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
16 / 20
Индуковани телефон(из немачке царске епохе), ратни је плен српске војске са Солунског фронта, који је након завршетка рата у својој канцеларији у Генералштабу користио армијски генерал Пантелија Јуришић
© Sputnik / Лола Ђорђевић
17 / 20
Један од телефона који је користи амерички председник Ричард Никсон током своје посете Југославији септембра 1970.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
18 / 20
Архив ПТТ музеја садржи преко петнаест хиљада докумената који се односе на историју ПТТ саобраћаја и документа која се односе на оснивање и рад ПТТ музеја.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
19 / 20
Војна пољска телефонска централа на фронту(детаљ поставке)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
20 / 20
Један од модела старе писаће машине изложене у ПТТ музеју у Београду
© Sputnik / Лола Ђорђевић