Бивши амерички председник Доналд Трамп данас се огласио на Твитеру, први пут од 8. јануара 2021. године, када је та мрежа суспендовала његов налог. После саслушања у Џорџији кад је пуштен да се брани са слободе уз кауцију од 200.000 долара, Трамп је поставио своју фотографију уз поруку: „Мешање у изборе. Никад се не предај!“, заједно са линком који води до веб странице која се користи за прикупљање новца за његову кампању.
Повратак Трампа на Твитер – убрзање кампање
Од срамног избацивања са Твитера 8. јануара 2021. године Трамп је на различите начине покушавао да се промовише на неким алтернативним платформама, а о чињеници да је имао одређеног успеха у томе говори данашња подршка републиканаца која је огромна, каже за Спутњик Александар Митић, сарадник Института за међународну политику и привреду.
Тако да је сасвим сигурно да постоје неке друге друштвене мреже које су Трампу дале одређену значајну предност, додаје Митић који је докторирао на тему утицаја дигиталних медија на стратешко-комуникационе кампање.
„С друге стране, чињеница да се вратио на Твитер говори да је дао убрзање, убацио у вишу брзину кад је у питању његова кампања. Јер, Твитер ипак и упркос свему остаје доминантна мрежа кад је у питању политичка комуникација. Знамо да су се у међувремену кампање промениле и да се сад у политичким кампањама користе и друге мреже, па и Тик Ток је све више присутан у кампањама широм света, да не говорим о неким другим етаблираним мрежама. Али чињеница је да је повратак на 'Икс' односно Твитер нешто што је веома симболично и даје један врло важан политички сигнал о озбиљним намерама Трампа“.
Како је уз помоћ Твитера Трамп победио на изборима?
Трамп је 2016. године веома успешно искористио предности које даје Твитер, али и фактор изненађења, сматра Митић. Међутим, није само Твитер фактор због ког је Трамп победио на председничким изборима, јер у кампањи веома успешно и боље од других користио и друге методе дигиталног политичког маркетинга.
Пре свега, његов тим је био веома успешан у тзв. микротаргетингу што му је омогућавало да веома прецизно циља публику којој се обраћа и да свакој од тих појединачних групација шаље поруку веома ефикасно, захваљујући психолошким профилима које је његов тим успео да направи.
У међувремену, дошло је до регулативе у САД која умањује такве могућности, а и други кандидати су се на то привикли, али остаје чињеница да је Трамп ипак био кључни промотер Твитера као средства политичке комуникације, истиче Митић.
„Преко Твитера је Трамп успео, у неку руку као и данас, да избегне контролу новинара, различитих врста уредника, менаџера и власника медија који би контролисали његову поруку коју је желео да шаље. На овај начин он је практично успео да заобиђе америчке мејнстрим медије, пре свега 'либералне' који су му били изузетно ненаклоњени и успео је да уради оно што се зове дезинтермедијација. То значи да је добио могућност да се обраћа директно масовној публици али без неког посредника који би могао да га цензурише“.
На тај начин Трамп је успевао да са једне стране критикује мејнстрим, либералне медије да пласирају лажне вести, а са друге стране да се обраћа широкој публици без могућности цензуре. Осим тога, успевао је не само да шаље поруке него и да намеће неку врсту агенде и то је радио веома ефикасно зато што је он био тај који је „доминирао циклусом вести“.
Масково схватање медијских слобода
Да ли ће успети да понови тај ефекат тешко је рећи из данашње перспективе и због промена које су доживеле друштвене мреже и због тога што су се и други адаптирали, али Трампов повратак на Твитер је веома важан политички сигнал, сматра Митић.
У целој причи о повратку Трампа на „Икс“, занимљив је и његов однос са власником мреже Илоном Маском који му је још крајем прошле године кад је купио Твитер поручио да би желео да му врати укинути налог, што је Трамп до данас игнорисао.
Према Митићу, однос Маска и Трампа везан је за однос ког власник Твитера има и према неким другим актерима у америчком политичком систему и чињенице да је он у Трампу видео и неког ко је неправедно кажњен и одбачен, а то се не слаже са Масковим виђењем света и онога што би требало да буду медијске слободе.
„По питању Масковог односа и према сукобу у Украјини и других ставова који су били прилично алтернативни у односу на амерички мејнстрим, па и по питању веза и ставова о Кини који су били другачији у односу на Вашингтон, он је показивао да једноставно жели дати простор за другачији наратив. То не значи да ће он у потпуности дати политичку подршку Трампу, али свакако, сама чињеница да га је позвао да се врати на мрежу и да је овај позитивно одговорио значи да у најмању руку постоји један коректан однос између њих двојице“, закључио је Митић.