Сада су научници први пут уочили једну од тамних мрља у Нептуновој атмосфери уз помоћ инструмената са Земље у изузетно високој резолуцији. То ће помоћи научницима да разреше мистерију тамних мрља у атмосфери Нептуна, због чега су оне такве и зашто се разликују од сличних појава на другим планетама.
Шта су тамне мрље на Нептуну
„Од првог открића тамних мрља, питао сам се шта су те краткотрајне појаве. Апсолутно сам одушевљен што смо сада не само успели да их уочимо са Земље, већ смо успели и да снимимо њихов спектар рефлексије“, каже астроном Патрик Ирвин са Универзитета Оксфорд.
Тамни вртлози у Нептуновој атмосфери заправо су антициклонске олује, попут Велике црвене тачке на Јупитеру, али се разликују у неколико кључних ствари и то на мистериозан начин, лише „Сајенс алерт“. Тако су, на пример, они веома кратког века, појављујући се и нестајући на сваких пар година.
Сматра се такође да су готово без облака у свом центру, за разлику од олујних вртлога на Сатурну и Јупитеру. Облаци који могу да се детектују у њима су паперјасти бели облаци на ободима, вероватно настали као резултат замрзавања гасова у ледене кристале метана, како се подижу на већу висину.
Међутим, проучавање ове појаве било је веома тешко због Нептунове удаљености и кратког века тих вртлога. Од 1994. године, телескоп Хабл био је једини инструмент који је могао да их прати, што је ограничавало таласне дужине на којима планета може да буде виђена.
Нови поглед на Нептун са Земље
Када се велики олујни вртлог појавио 2018. године, Ирвин и његов тим користили су други инструмент: спектрограф МУСЕ Веома великог телескопа Европске јужне опсерваторије у пустињи Атакама у Чилеу.
МУСЕ је успео да детектује сунчеву рефлексију са Нептуна и да је раздвоји у таласне дужине које је чине и реконструише 3Д спектар планете.
Различите таласне дужине су повезане са различитим висинама у Нептуновој атмосфери, па су научници успели да израчунају висину тамних мрља. И дошли су до изненађујућег открића: оне нису „рупе“ у Нептуновој атмосфери.
Тамнија боја, највероватније се јавља као резултат тамњења честица у слоју водоник-сулфида који се налази непосредно испод горњег слоја атмосферске аеросолне магле. Научници верују да би то могао да буде резултат локалног загревања у дубљим деловима антициклонског вртлога, због чега испарава залеђени водоник-сулфид, чиме се открива тамније средиште врлога. Запажања научника су у складу са чињеницом да честице у горњим слојевима аеросола постају мање, смањујући и прозирност.
Научнике је сачекало још једно изненађење: светли облак „придружен“ вртлогу. То није био један од метанских облака који се налазе у Нептуновим вртлозима, већ облак какав до сада није виђен: уместо да буде високо у атмосфери, он се налазио на истој висини као и тамни вртлог.
„Ово је запањујући напредак у људској могућности да посматра космос. До сада смо могли да детектујемо тамне мрље само уз помоћ летелица, као што је био „Војаџер“. Потом смо добили могућност да их посматрамо уз помоћ „Хабла“. Сада смо напредовали до тога да можемо да их посматрамо са Земље“, рекао је астроном Мајкл Вонг са Универзитета Калифорнија.